Средином двадесетог века, махом кроз рад Трибунала у Нирмбергу, информисани пристанак пацијента дефинисан је као главни руководни принцип, како етички, тако и правни, у свим облицима медицинске делатности. Од тог тренутка медицинска интервенција сматра се дозвољеном само и искључиво уколико је добро информисани пацијент пристао на њу. Са становишта правне науке, али и праксе, то значи да пристанак пацијента није ништа друго до једна од чињеница која искључује противправност при медицинској интервенцији. Штавише, чини се да се пристанак информисаног пацијента поима као једина чињеница од које зависи допуштеност интервенције. Ми пристанку пацијента не одричемо сваки значај, али му засигурно не придајемо значај једине чињенице од које допуштеност интервенције зависи. Искрено верујемо да је информисани пристанак тек једна у читавом низу чињеница од којих допуштеност интервенције зависи. Заправо, ми пристанак пацијента на медицинску интервенцију видимо као најмање значајну чињеницу у том низу. За проверу ове смеле тврдње користили смо се мање-више стандардним методама које се у правним истраживањима користе. На првом месту, користили смо се нормативним методом за проучавање правних аката који ову материју регулишу, али и за проучавање научних радова рађених на ову тему. С ослонцем на историјски метод бавили смо се моментима који су допринели настанку и развоју овог правног института. Такође,користили смо се предностима апстракције и генерализације као метода. Ипак, анализа,системска и компаративна, и синтеза основне су методе које се у раду користе. Мандић, Љубица Николић, Ђорђе https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:9972 thesis:2153 info:eu-repo/semantics/bachelorThesis Радуловић, Срђан srp 2015 http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode PDF/A (296 listova) 2604042 bytes Чињенице одлучујуће за искључење противправности при медицинској интервенцији и њихов међусобни однос