o:8900 Развој, еколошки услови и мере унапређења културе дувана у нашим јужним реонима Doktorska disertacija Razvoj, ekološki uslovi i mere unapređenja kulture duvana u našim južnim reonima sr Предговор. Априла 1927 године, кад сам ступио у Фабрику дувана у Нишу као приправник, моје знање о дувану било је врло скромно. Ипак, познат ми је био реноме „оријенталних“ дувана. „ Оријенталне“ ила „турске“ дуване видео сам први пут у Одељењу за сортирање листа, у Фабрица дувана у Нишу. To су била грчки дувани, купљени за ароматизирање наших дуванских прерађевина, под фирмом „Јака“ Ксанти. Taдa сам чуо и прво мишљење о њиховој употребној вредности и прво упоређење са дуванима наших Јужних реона. По упутствима и под непосредном контролом наших чувених дуванских експерата пок. Јована Јовановића и Живојина Поливакића, правио сам упоређења и откривао сличности, између дувана наших Јужних реона и дувана Ксанта — „Јака“, „оријенталских“, „турских“. Каткад, налазили смо да међу нашим дуванима има слачних и бољих дувана него што су дувани Ксанти-Јака, купљени за ароматиизирање наших цигарета. Али реноме грчких, „оријенталних“, „ турских“, дувана био je тако велики да нисмо имали смелости да саопштимо мшиљење о велакој вредности наших дувана; реноме „Јаке“, „Ђубека“, „Басме“, „Бошче“, „Смирне“, растао је док се је легенда о „Бајиновцу“ губила. Прво смело изражено мишљење о високој вредности дувана наишх Јужних Реона чуо сам од нашег познашог експерта, одличног познаваоца грчких и бугарских дувана, Леониде Диамандиа. За време стручног монополског курса у Скопљу, 1928 године, доказивао ми је да бугарски дуван, по својим најцењенијим квалитетима: ситнолисности, миришљивости, и ароматичности, стоје иза наших дувана, и да наши дувани, у својим најбољим мустрама, достижу по вредности, дуване из најреномиранијих грчких реона... Ово мишл>ење проверилЋ смо изјавама дуванских експерта у грч- ким фабрикама ч магацинима, за време наишх студија у тим рео- нима, у току 1928—1929 год Ашиигон, велаки дувански трговац из Солуна, некадашњи азвоз- нак сшрумичких дувана, у Дуванском паваљону на Међународном сајму узорака у Солуну, 1у28 годане, рекао ма је: са дуванима реона Стру- мица могу се равнаиш једино дувани Ксантија и Драме. Ciuapu, дуванска мајстора у трговачким магацинима у КсанШију, Навали и Солуну, у иоверењу су нам причали да су дуване из наших Јужних Реона мешали у шоку манапулацаје са буванима из грчких реона и иродавани су под фирмом дувана из Ксантаја и Драме, и čdv- гих грчких реномираних реона. Библиографија: стр. 203-206. Résumé. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет. Датум одбране: 01.11.1939. no 29495823 91552101 1561 91552100 29495823 2014-12-22T20:24:05.053Z 45 no 46 član komisije Milutin Kažić 1939 63 član komisije Dobrosav B. Todorović 1939 63 član komisije Aleksandar) Stebut 1939 63 član komisije Timofej Lokot 1939 63 član komisije Vlastimir Đorđević 1939 PDF/A (208 str.) 14931892 http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:8900 no yes 1 2014-12-22T20:24:05.320Z 70 1738 11A33 1939