Развој, еколошки услови и мере унапређења културе дувана у нашим јужним реонима : Doktorska disertacija PDF/A (208 str.) 14931892 bytes All rights reserved 1939 srp Kažić, Milutin info:eu-repo/semantics/bachelorThesis https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:8900 cobiss:29495823 thesis:1561 Предговор. Априла 1927 године, кад сам ступио у Фабрику дувана у Нишу као приправник, моје знање о дувану било је врло скромно. Ипак, познат ми је био реноме „оријенталних“ дувана. „ Оријенталне“ ила „турске“ дуване видео сам први пут у Одељењу за сортирање листа, у Фабрица дувана у Нишу. To су била грчки дувани, купљени за ароматизирање наших дуванских прерађевина, под фирмом „Јака“ Ксанти. Taдa сам чуо и прво мишљење о њиховој употребној вредности и прво упоређење са дуванима наших Јужних реона. По упутствима и под непосредном контролом наших чувених дуванских експерата пок. Јована Јовановића и Живојина Поливакића, правио сам упоређења и откривао сличности, између дувана наших Јужних реона и дувана Ксанта — „Јака“, „оријенталских“, „турских“. Каткад, налазили смо да међу нашим дуванима има слачних и бољих дувана него што су дувани Ксанти-Јака, купљени за ароматиизирање наших цигарета. Али реноме грчких, „оријенталних“, „ турских“, дувана био je тако велики да нисмо имали смелости да саопштимо мшиљење о велакој вредности наших дувана; реноме „Јаке“, „Ђубека“, „Басме“, „Бошче“, „Смирне“, растао је док се је легенда о „Бајиновцу“ губила. Прво смело изражено мишљење о високој вредности дувана наишх Јужних Реона чуо сам од нашег познашог експерта, одличног познаваоца грчких и бугарских дувана, Леониде Диамандиа. За време стручног монополског курса у Скопљу, 1928 године, доказивао ми је да бугарски дуван, по својим најцењенијим квалитетима: ситнолисности, миришљивости, и ароматичности, стоје иза наших дувана, и да наши дувани, у својим најбољим мустрама, достижу по вредности, дуване из најреномиранијих грчких реона... Ово мишл>ење проверилЋ смо изјавама дуванских експерта у грч- ким фабрикама ч магацинима, за време наишх студија у тим рео- нима, у току 1928—1929 год Ашиигон, велаки дувански трговац из Солуна, некадашњи азвоз- нак сшрумичких дувана, у Дуванском паваљону на Међународном сајму узорака у Солуну, 1у28 годане, рекао ма је: са дуванима реона Стру- мица могу се равнаиш једино дувани Ксантија и Драме. Ciuapu, дуванска мајстора у трговачким магацинима у КсанШију, Навали и Солуну, у иоверењу су нам причали да су дуване из наших Јужних Реона мешали у шоку манапулацаје са буванима из грчких реона и иродавани су под фирмом дувана из Ксантаја и Драме, и čdv- гих грчких реномираних реона. Библиографија: стр. 203-206. Résumé. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет. Датум одбране: 01.11.1939. Todorović, Dobrosav B. Stebut, Aleksandar) Lokot, Timofej Đorđević, Vlastimir