
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:title xml:lang="srp">Развој, еколошки услови и мере унапређења културе дувана у нашим јужним реонима  : Doktorska disertacija</dc:title>
  <dc:format>PDF/A (208 str.)</dc:format>
  <dc:format>14931892 bytes</dc:format>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:date>1939</dc:date>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:creator>Kažić, Milutin</dc:creator>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/bachelorThesis</dc:type>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:8900</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:29495823</dc:identifier>
  <dc:identifier>thesis:1561</dc:identifier>
  <dc:description xml:lang="srp">Предговор. Априла 1927 године, кад сам ступио у Фабрику дувана у Нишу као приправник, моје знање о дувану било је врло скромно. Ипак, познат ми је био реноме „оријенталних“ дувана.
„ Оријенталне“ ила „турске“ дуване видео сам први пут у Одељењу за сортирање листа, у Фабрица дувана у Нишу. To су била грчки дувани, купљени за ароматизирање наших дуванских прерађевина, под фирмом „Јака“ Ксанти. Taдa сам чуо и прво мишљење о њиховој употребној вредности и прво упоређење са дуванима наших Јужних реона.
По упутствима и под непосредном контролом наших чувених дуванских експерата пок. Јована Јовановића и Живојина Поливакића, правио сам упоређења и откривао сличности, између дувана наших Јужних реона и дувана Ксанта — „Јака“, „оријенталских“, „турских“.
Каткад, налазили смо да међу нашим дуванима има слачних и бољих дувана него што су дувани Ксанти-Јака, купљени за ароматиизирање наших цигарета. Али реноме грчких, „оријенталних“, „ турских“, дувана био je тако велики да нисмо имали смелости да саопштимо мшиљење о велакој вредности наших дувана; реноме „Јаке“, „Ђубека“, „Басме“, „Бошче“, „Смирне“, растао је док се је легенда о „Бајиновцу“ губила.
Прво смело изражено мишљење о високој вредности дувана наишх Јужних Реона чуо сам од нашег познашог експерта, одличног познаваоца грчких и бугарских дувана, Леониде Диамандиа. За време стручног монополског курса у Скопљу, 1928 године, доказивао ми је да бугарски дуван, по својим најцењенијим квалитетима: ситнолисности, миришљивости, и ароматичности, стоје иза наших дувана, и да наши дувани, у својим најбољим мустрама, достижу по вредности, дуване из најреномиранијих грчких реона...
Ово мишл&gt;ење проверилЋ смо изјавама дуванских експерта у грч- ким фабрикама ч магацинима, за време наишх студија у тим рео- нима, у току 1928—1929 год
Ашиигон, велаки дувански трговац из Солуна, некадашњи азвоз- нак сшрумичких дувана, у Дуванском паваљону на Међународном сајму узорака у Солуну, 1у28 годане, рекао ма је: са дуванима реона Стру- мица могу се равнаиш једино дувани Ксантија и Драме.
Ciuapu, дуванска мајстора у трговачким магацинима у КсанШију, Навали и Солуну, у иоверењу су нам причали да су дуване из наших Јужних Реона мешали у шоку манапулацаје са буванима из грчких реона и иродавани су под фирмом дувана из Ксантаја и Драме, и čdv- гих грчких реномираних реона.</dc:description>
  <dc:description xml:lang="srp">Библиографија: стр. 203-206. 
Résumé. 
Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет. 
Датум одбране: 01.11.1939. </dc:description>
  <dc:contributor>Todorović, Dobrosav B.</dc:contributor>
  <dc:contributor>Stebut, Aleksandar)</dc:contributor>
  <dc:contributor>Lokot, Timofej</dc:contributor>
  <dc:contributor>Đorđević, Vlastimir</dc:contributor>
</oai_dc:dc>
