o:8835 Прилози проучавању Његошева језика Doktorska disertacija Prilozi proučavanju Njegoševa jezika sr Увод. Његошева су дела већином писана народним језиком, и то оним дијалектом каквим се говори у Црној Гори. Најкарактеристичнија су у том правцу, поред његових песама испеваних „на народну“, његова два најбоља дела Горски вијенац и Шћепан Мали. У тим делима обично увек налазимо - и у фонетици, и у морфологији, и у синтакси — особине црногорских дијалеката. Извесни туђи елементи које налазимо у тим делима, поглавито турски и талијански, обични су и у говорима у Црној Гори. Али у делима Његошевим често налазимо и русизме. Његош је као свештено лице (а знао је добро и руски језик) уносио у своја дела црквене односно руске речи, нарочито при изношењу својих филозофских погледа. Отуда је и разумљиво што највише руског (црквеног)елемента налазимо у његову религиозно-филозофском спеву „Луча микрокозма" и још неким омањим мисаоним песмама („Мисао“, „Филозоф, астроном и поета“ и др.). Његош је много читао и наше песнике свога доба, нарочито С. Милутиновића и Л. Мушицког. Мушицког је нарочито волео, па је под његовим утицајем написао и неколико ода. Утицај се његов опажа и на језику у неким ранијим Његошевим песмама, на- рочито у „Слободијади." Честа употреба у том делу гломазних придевских сложеница (вјенценосне главе, вјештобојни Црногорци идр.) и других ненародних кованица дошла је само утицајем књижевног језика Л. Мушицког. Интересантно је да је на Његоша утицај његова учитеља С. Милутиновића у дикцији и језику неосетан, иако знамо да је идејно на њега много утицао. С обзиром на поменуте чињенице, ја сам и покушао у овом раду да изнесем само најважније црте Његошева језика и да их по могућству осветлим и с гледишта црногорских дијалеката... Дисертација брањена на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Библиографија. Датум одбране: 23.01.1930. no 131465991 91552101 1530 91552100 131465991 2014-12-19T12:02:05.053Z 45 no 46 član komisije Danilo V. Vušović 1930 63 član komisije Pavle Popović 1930 63 član komisije Aleksandar Belić 1930 63 član komisije Stepan Kuljbakin 1930 63 član komisije Henrik Barić 1930 PDF/A (130 str.) 5165873 http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:8835 no yes 2 2014-12-19T12:02:05.320Z 70 1738 11A15 1930