1927 http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode PDF/A (163 str.) 7276056 bytes Односи између Босне и Србије 1805-6 и бој на Мишару : Doktorska disertacija Увод. У сред зиме, фебруара 1804, Срби y Београдском Пашалуку устали су на оружје да стресу јањичарски режим. Захваљујући брзој и енергичној акцији, они су за непуна четири месеца били господари ситуације на побуњеном подручју: заузели су Рудник, Јагодину, Пожаревац; смедеревске и шабачке Турке принудили на поравнање. Они јањичари који ce нису били разбегли по околним областима, склонили су ce с дахијама y Београд да окушају одатле дати последњи отпор. Решени да истрају до краја y борби са јањичарима, устаници ce прикупе код Београда, и ставе га y опсаду. Признајући оправданост устанка, Порта je с почетка остала резервисана и чекала прве резултате побуне. После подужег оклевања и недоумице, она je, напослетку, одредила босанског везира Бећир-пашу, да иде y Београд и заведе ред, и изађе на сусрет устаницима колико je могуће више. Овај пође, јуна месеца, с 5000 војника и пет топова, и y пратњи великог ороја босанских муслиманских првака, међу којима je било највише присталица за бољу управу y Београдском Пашалуку. Устаници су дочекали везира под Београдом с великим почастима. После бегства дахија из Београда и њихове погибије на Ада-Кале, почну ce живље водити преговори за стишавање устанка и за ново уређење Београдског Пашалука. Бећир-паша је показивао пуно помирљивости и предусретљивости; ипак, преговори ce отегну до дубоко y јесен са пуно перипетија... Дисертација брањена на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Напомене и библиографске референце уз текст. Регистар. "... примљен je за докторску дисертацију на седници Философског Факултета Универзитета y Београду, од 5 марта 1927" --> насл. стр. Stanojević, Stanoje Ćorović, Vladimir Novak, Viktor https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:8710 cobiss:54313991 thesis:1471 info:eu-repo/semantics/bachelorThesis Tošković, Jovo B. srp