
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:rights>http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode</dc:rights>
  <dc:format>PDF/A (459 listova)</dc:format>
  <dc:format>6629024 bytes</dc:format>
  <dc:title xml:lang="srp">Промена карактера медија у савременом капитализму : узроци, актери, последице : докторска дисертација</dc:title>
  <dc:date>2012</dc:date>
  <dc:subject xml:lang="srp">OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sociologija komunikacije</dc:subject>
  <dc:subject xml:lang="eng">OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sociologija komunikacije</dc:subject>
  <dc:creator>Reljić, Slobodan R., 1954-</dc:creator>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:description xml:lang="srp">Савремени капитализам се од предузетничког прометнуо у корпоративни, грађанска
демократија се трансформисала у масовну и манипулативну, а медији су претрпели
адаптацију „либертеријанског концепта“ - у коме им је основна функција „служење
народу“, тј. улога „четвртог стуба демократије“ - у „пропагандни модел“ где је
превасходни циљ остваривање профита и заштита корпоративног система. Тај
друштвени процес пратило је низ појединачних пројеката у којима су медији: а) преко
адвертајзинг-односа везани за крупни капитал и претварани у безрезервног промотера
потрошачке културе; б) власништво над медијима је концентрисано у непојмљиво
мали број руку; в) и сами медији су постали део корпоративних структура и подведени
под истоврсно менаџерско управљање; г) у непосредној производњи вести поред
традиционалних начина усмеравања и контроле, уграђених у статус професије и
начина организовања редакције, одомаћили су се у јавности невидљиви лобистички
притисци, офанзивни ПР механизми као и најсофистициранији метод - спин.
Корпоративна држава је за те монополске интереса слоја најбогатијих обезбедила
легалитет. Комплекс „индустрије свести“ одржавао је привиде да је се ради о прогресу
и очувању највиших вредности друштва. Основно изражајно средство медија није
више (слободна) реч, што је и основни супстрат (либералне) демократије, већ слика
која је неупоредиво сугестибилнија у манипулацијама масама и пријемчивија
тоталитарнијим друштвима, а поред телевизије незаобилазна је и у развоју нових
интернет-комуникација и пројеката дигитализације. Најзначајнија последица ових
промена је што медији, а „усред једне кризе огромних размера и глобалног значаја“,
нису оспособљени да испуне историјски улогу „мајке свих револуција“ и у овом добу
буду међу најважнијим носиоцима кључних и далекосежних друштвених промена које
се чине неизбежним.</dc:description>
  <dc:description xml:lang="srp">Sociologija - sociologija medija / Sociology - sociology of media 
Datum odbrane: 14.03.2013. </dc:description>
  <dc:contributor>Antonić, Slobodan. 1959-</dc:contributor>
  <dc:contributor>Jovanović, Đokica. 1952-</dc:contributor>
  <dc:contributor>Vratuša Žunjić, Vera. 1951-</dc:contributor>
  <dc:contributor>Jevtović, Zoran</dc:contributor>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:6081</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:43942927</dc:identifier>
  <dc:identifier>thesis:390</dc:identifier>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/bachelorThesis</dc:type>
</oai_dc:dc>
