Језичка политика у Босни и Херцеговини од 1992. до 2002. године Savić, Aleksandra R., 1990- Kovačević, Miloš, 1953- Предмет истраживања ове докторске дисертације јесте језичка политика у Босни иХерцеговини од 1992. до 2002. године. Рад почива на научним постулатима социолингвистике,а језичка политика дефинише се као организована дјелатност државе у области језика која је ууској вези са лингвистичким, социолингвистичким и политичким контекстом. С обзиром насложеност језичких питања на овом простору, истовремено се анализира прокламована, тј.експлицитна језичка политика, и имплицитна, тј. језичка политика у пракси, као и све њенеособине. Значајан дио рада чини и историја језичке политике у Босни и Херцеговини, те, ускладу с тим, испитивање језичких прилика у периодима Аустроугарске монархије, КраљевинеСХС, Краљевине Југославије и социјалистичке Југославије, као и у периоду који је претходиорату. Циљ истраживања језичке прошлости ове земље јесте постављање историјског,политичког и лингвистичког контекста без којег се данашња ситуација не може објективно инаучно сагледати. То превасходно важи за период који је услиједио након 1866. године. Односисе на вријеме аустроугарске окупације и анексије, када се у земљи укорјењује политичкаманипулација језиком, која ће се потом у сваком систему настављати и продубљивати. Главнидио рада чини анализа одјелитих језичких политика Републике Српске, Републике Босне иХерцеговине и Херцег Босне, потом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.Година 1992. означава дефинитивни распад некадашње социјалистичке државе, а тиме и крајзаједничке језичке политике, док 2002. годину обиљежава поновна промјена политичких ијезичких односа, на коју су значајно утицали притисци међународне заједнице. Формирањемтри одвојене територијалне цјелине на овом подручју почиње убрзани рад на језичкимпитањима, који укључује дефинисање статуса језика у службеној употреби, у медијима и уобразовању, као и планирање корпуса. У ширем смислу рад разматра и питања језичкеполитике Србије и Хрватске. Испитивања трију одвојених језичких политика у три различитапериода дотичу се особина језичке политике сваке од заједница, условљености те политикеопштим историјским и политичким догађајима у земљи, али показују и недостатке због којихје највише трпио језик у употреби. На основу анализе закључили смо да је језик у Босни иХерцеговини од почетака стандардизације континуирано био предмет политичкеманипулације, а да је језичка политика резултат перманентног подређивања језичкихкритеријума политичким. Од 1992. до 2002. године довршени су започети историјски процесиу којима је језичка политика била у сагласности са политичком идеологијом а не са увјерењимаговорника. This dissertation explores language policy in Bosnia and Herzegovina from 1992 to 2002. Itis based on scientific principles of sociolinguistics. Language policy is defined in this paper asorganized government activity in the language field that is closely connected to linguistic,sociolinguistic, and political contexts. Given the complexity of linguistic issues in this region, twopolicies are analyzed simultaneously–proclaimed, i.e., explicit language policy, and implicit, i.e.,language policy in practice, along with all its characteristics. A significant portion of the paper isdevoted to the history of language policy in Bosnia and Herzegovina, i.e., examining language duringthe Austro-Hungarian Empire, the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes, the Kingdom ofYugoslavia, Socialist Yugoslavia, and the period before the war. This examination aims at setting upthe historical, political, and linguistic contexts vital for an objective and scientific understanding oftoday’s situation. This applies primarily to the period after 1866. It refers to the Austro-Hungarianoccupation and annexation at the onset of political manipulation of language that worsened in everynew political system. The core of the paper is an analysis of separate language policies of the Republicof Srpska, Republic of Bosnia and Herzegovina, and Herzeg-Bosnia, and then language policies ofthe Republic of Srpska and the Federation of Bosnia and Herzegovina. The year 1992 marked boththe definite dissolution of the former socialist country and the end of a common language policy,while the year 2002 was marked by another change in the relationship between the three communities.This change was significantly affected by pressure from the international community. Forming threeseparate communities in this region meant the beginning of intensive work on linguistic issues, whichincluded defining the language status in official use, media, and education and the language corpus.In a broader sense, the paper touches upon the language policies of Serbia and Croatia. Examiningthree different language policies in three separate periods is related to the language policycharacteristics of each community and the dependency of those policies on general historical andpolitical events in the country. It also shows shortcomings that caused the most damage to the languagein use. Our analyses show that language has been a subject of political manipulation since thebeginning of language standardization in Bosnia and Herzegovina. We concluded that the currentlanguage policy results from the permanent subordination of linguistic criteria to the political ones.From 1992 to 2002, the society completed the unfinished historical processes in which language policywas in accordance with the political ideology and not with the convictions of the speakers. Лингвистика - Социолингвистика, језичка политика, социологија језика Datum odbrane: 09. 07. 2024. Linguistics - Sociolinguistics, Language policy, Sociology of Language 2024 223 стр. 5076653 bytes OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sociolingvistika OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sociolingvistika Bosnia and Herzegovina, language policy, war, Republic of Srpska, Republic of Bosnia and Herzegovina, Herzeg-Bosnia, Federation of Bosnia and Herzegovina, language, status planning, corpus planning. Босна и Херцеговина, језичка политика, рат, Република Српска, Република Босна и Херцеговина, Херцег Босна, Федерација Босне и Херцеговине, језик, планирање статуса језика, планирање корпуса језика. http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:38128 cobiss:188740105 thesis:10115 srp info:eu-repo/semantics/bachelorThesis