o:37998 Заборављено начело : склад као идентитетски чинилац српске културе и стваралачки темељ знаменитих Срба Forgotten Principle: Harmony As An Identity Essence In Serbian Culture And The Creative Foundation Of Distinguished Serbs sr Значајно место у разумевању идентитета једног народа огледа се у препознавању начелних основа уграђених у темеље његове културе и стваралаштва. У том смислу, једна од значајних и у историографском погледу недовољно расветљених чињеница у вези са развојем српске културе јесте и разумевање односа који су српски ствараоци имали према начелу склада као сазнајној и делатној основи успостављања на- ционалног идентитета. Предмет проучавања у овом раду јесу показатељи примене начела склада у делима знаменитих Срба чије је промишљање и друштвено учешће оставило посебан траг у развоју српског друштва, док се проблем истраживања огледа у недовољно проученим и систе- матизованим показатељима примене овог начела у значајним делима српског културног наслеђа. У различитим областима стваралаштва (теорији и пракси науке, философије, политике, уметности), српски ствараоци су начело склада поставили као развојни оријентир и своје- врсни идентитетски образац националног деловања, нарочито када је реч о разумевању односа човека према окружењу и устројству друштва усмереног ка опстанку на простору схваћеном као „размеђе” култура и цивилизација. Циљ истраживања је да укаже на место које је начело склада имало у српској култури од средњег века до савременог доба, док се сврха огледа у успостављању потпуније слике о синкретичкој улози принципа складности у развоју српског народа као чиниоца европског друштва. Почев од поимања склада у делима Светога Саве, Константина Костенечког и позивања на исто начело у повељи помирења деспота Угљеше, преко примене начела хармоније у делима Атанасија Стојковића, Доситеја Обрадовића, Његоша, Абердара, краља Николе I, Лазе Костића, све до концепта складности у промишљањима Милоша Ђурића, владике Николаја Велимировића, Богдана Поповића, Косте Стојановића, Тесле, Пупина, Дучића, Митриновића, Винавера, Ђаје и других, поменуто начело је имало посебан значај и смисао када је реч о спознаји и разумевању односа човека према узвишеном идеалу. Резултати истраживања указују на непрекинуту нит утицаја и баштињења поменутог начела у делима српских стваралаца током XIX и прве половине XX века. A significant aspect of understanding the identity of a people is reflected in recognizing the fundamental principles embedded in the foundations of their culture and creativity. In this context, one of the important and historiographically underexplored facts concerning the development of Serbian culture is the understanding of the relationship Serbian creators had with the Principle of Harmony as a cognitive and operative basis for establishing national identity. The subject of this study is the indicators of the application of the Principle of Harmony in the works of distinguished Serbs whose reflections and social participation left a distinctive mark on the development of Serbian society. The research problem involves the insufficiently studied and systematized indicators of the application of this principle in significant works of Serbian cultural heritage. In various fields of creativity (theory and practice of science, philosophy, politics, art), Serbian creators positioned the Principle of Harmony as a developmental guide and a kind of identity pattern for national progress, particularly in understanding the relationship between humans and their environment and the structure of society oriented towards survival in a space perceived as a crossroads of cultures and civilizations. The aim of the research is to highlight the special place that the Principle of Harmony had in Serbian culture from the medieval period to the modern era, while the purpose is to establish a more complete picture of the syncretic role of the Principle of Harmony in the development of the Serbian people as a component of European society. Beginning with the concept of harmony in the works of Saint Sava, Constantine of Kostenets, and the Charter of Reconciliation by Despot Uglješa, this study explores the Principle of Harmony’s application across Serbian cultural history. It further examines its influence in the works of Atanasije Stojković, Dositej Obradović, Petar II Petrović Njegoš, Milan Kujundžić Aberdar, King Nikola I, and Laza Kostić. The concept extends to the reflections of Miloš Đurić, Bishop Nikolaj Velimirović, Bogdan Popović, Kosta Stojanović, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Jovan Dučić, Dimitrije Mitrinović, Vinaver, and Đaja, among others. Throughout these examples, the Principle of Harmony emerges as profoundly significant, shaping the understanding of human relationships with the sublime ideal. The results of the research indicate an unbroken thread of influence and application of the aforementioned Principle in the works of Serbian creators throughout the 19th and the first half of the 20th century. Кључне речи: начело склада, српска култура, национални идентитет, знаменити Срби. Keywords: Principle of Harmony, Serbian culture, national identity, distinguished Serbs. 1552100 978-86-6349-200-4 2026-02-26T15:21:12.473Z 44 yes 46 Предраг Милосављевић Универзитет у Београду Факултет за образовање учитеља и васпитача 0000-0001-9117-9488 Ивко Николић Универзитет у Београду Факултет за образовање учитеља и васпитача person 0000-0002-1899-4424 application/pdf 7896679 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:37998 no yes 1 70 1552260 11A42 Међународна научна конференција Историја, култура, идентитет 211 213 Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет 2024