
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:source>Критички атлас описан Јерковом: зборник радова</dc:source>
  <dc:source>startpage: 139</dc:source>
  <dc:source>endpage: 148</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:37456</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:170823433</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-80061-85-6 </dc:identifier>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>1094880 bytes</dc:format>
  <dc:description xml:lang="srp">Пролог
„Ако је тако, најбоље је одмах признати: нема шта да се каже. Или, то што се
може рећи ништа не казује”1 – ове две реченице чине сами почетак текста „О мртвом
Сартру”, који означава мој први сусрет са Александром Јерковом, много пре него што
се он ван текста догодио. Враћајући се њему, не могу да не приметим како ми говори-
мо чак и кад немамо шта да кажемо, а камоли кад је извесно да не можемо да кажемо;
паралелно: да трагамо чак и кад немамо шта да нађемо, а камоли кад је извесно да не
можемо да нађемо.
Кад се три књиге наслове Смисао (српског) стиха – при чему су до данас
објављене две – тај гест се може читати као први сигнал да је смисао изгубљен или да
још није пронађен; дојам да се он макар перципира као такав оснажују наслови поје-
диначних поглавља у Само/оспоравању („Да ли је суштина поезије у стиху?”, „Да ли
је суштина у поезији?”, „Да ли је суштина поезије у вољи са песму?”), а неретко овом
утиску доприносе и сами текстови.</dc:description>
  <dc:title xml:lang="srp">Потрага за изгубљеним смислом Александра Јеркова   – меланхолични прилог сусрету у ничему –</dc:title>
  <dc:publisher>Нови Сад : Библиотека Матице српске</dc:publisher>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-9442-9435">Вукомановић Растегорац, Владимир</dc:creator>
  <dc:date>2024</dc:date>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/bookPart</dc:type>
</oai_dc:dc>
