o:37329 О Панорами нове српске поезије sr Уз речи поезија и песник често се чују смисаоно окоштале фразе и клишетиране предрасуде које овим и иначе семантички сложеним појмовима замућују основна значења. Вредност је, чини се, увек праћена епифеноменима нижег реда: сенкама позитивних и негативних стереотипа које је узастопце прате. Рецимо, када млади књижевни стваралац у некој друштвеној прилици за себе каже да је песник, део присутних најпре осети нелагоду – као да је управо прекорачена граница неког нејасног, али подразумеваног табуа – а потом с подсмешљивим прекором помисли колико је нескромности и неукуса потребно да би се јавно изрекла таква самопохвална тврдња. Други су, пак, склонији да сажаљивим изразом лица инсценирају изненадну ганутост, и да, препуштајући се својим конвенционалним представама о природи књижевног посла, у песнику препознају фигуру безазлености и добродушности. И у првом и у другом случају реч је о огољавању схематизованог мишљења, које нешто казује о појединцу и духу времена, али готово ништа не говори о поезији. 1552101 2812-9733 2025-12-24T10:54:48.447Z 44 yes 46 Немања Каровић Универзитет у Београду Факултет за образовање учитеља и васпитача 0000-0001-9678-6084 application/pdf 544072 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:37329 no yes 1 70 1552260 11A42 МАКСИМ : часопис за књижевност, уметност и културу 4 4 59 66 Кучево : Библиотека "Никола Сикимић Максим" 2025