o:35772 Digitalna pismenost i zarade radnika u Srbiji sr Apstrakt: U digitalnoj eri, sposobnost korišćenja računara i digitalnih tehnologija ubrzano dobija na značaju. Ovaj rad analizira kompjutersku pi- smenost u Srbiji i njen uticaj na zarade radnika. Rad se bazira se na podacima koji su dobijeni u istraživanju INEQ RS COVID-19, nacionalno reprezentativnom istraživanju, koje je rađeno da bi se ispitali ekonomski efekti COVID-19 krize, a koje je dodatno registrovalo pitanja o digi- talnoj pismenosti. Digitalna pismenost u ovom istraživanju merena je na osnovu šest indikatora digitalne pismenosti, baziranih na Eurostatovim indikatorima digitalnih veština, na osnovu čega je generaisan i ukupan skor digitalne pismenosti. Re- zultati ukazuju na izrazitu heterogenost populacije u posedovanju digitalnih veština. Oko polovine uzorka vlada sa pet ili svih 6 digitalnih veština, dok sa druge strane oko 20 procenata ispitanika ima poznavanje tek jedne ili više digitalnih vešti- na. Primenjena je višestruka linearna regresiona analiza kako bi se utvrdila veza između zarade i digitalne pismenosti, kontrolišući za efekate varijabli pol, nivo obrazovanja, godine starosti, broj dece i odraslih u domaćinstvu, zanimanje i sektor delatnosti. Rezultati ukazuju na to da posedovanje svake dodatne digitalne veštine povećava zaradu zaposlenih za oko 2,6%, kada kontrolišemo za uticaj ostalih faktora. Rezultati dobijeni ovom analizom ukazuju na važnost di- gitalne pismenosti na zarade radnika i potvrđuje relevantnost ove karakteristike, nezavisno od nivoa obrazovanja radnika. Apstrakt: U digitalnoj eri, sposobnost korišćenja računara i digitalnih tehnologija ubrzano dobija na značaju. Ovaj rad analizira kompjutersku pi- smenost u Srbiji i njen uticaj na zarade radnika. Rad se bazira se na podacima koji su dobijeni u istraživanju INEQ RS COVID-19, nacionalno reprezentativnom istraživanju, koje je rađeno da bi se ispitali ekonomski efekti COVID-19 krize, a koje je dodatno registrovalo pitanja o digi- talnoj pismenosti. Digitalna pismenost u ovom istraživanju merena je na osnovu šest indikatora digitalne pismenosti, baziranih na Eurostatovim indikatorima digitalnih veština, na osnovu čega je generaisan i ukupan skor digitalne pismenosti. Re- zultati ukazuju na izrazitu heterogenost populacije u posedovanju digitalnih veština. Oko polovine uzorka vlada sa pet ili svih 6 digitalnih veština, dok sa druge strane oko 20 procenata ispitanika ima poznavanje tek jedne ili više digitalnih vešti- na. Primenjena je višestruka linearna regresiona analiza kako bi se utvrdila veza između zarade i digitalne pismenosti, kontrolišući za efekate varijabli pol, nivo obrazovanja, godine starosti, broj dece i odraslih u domaćinstvu, zanimanje i sektor delatnosti. Rezultati ukazuju na to da posedovanje svake dodatne digitalne veštine povećava zaradu zaposlenih za oko 2,6%, kada kontrolišemo za uticaj ostalih faktora. Rezultati dobijeni ovom analizom ukazuju na važnost di- gitalne pismenosti na zarade radnika i potvrđuje relevantnost ove karakteristike, nezavisno od nivoa obrazovanja radnika 91552100 145323529 1552100 978-86-403-1834-1 2025-01-29T11:43:42.090Z 44 no 46 Aleksa Petrović 114267913 2024 46 Marko Vladisavljević Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet 10718311 0000-0001-6020-1355 2024 application/pdf 461576 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35772 no yes 18 70 331.2 92000004 11A03 Ekonomski rast i ekonomska stabilnost 177 188 Beograd : Ekonomski fakultet 2024