Beograd : Ekonomski fakultet info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings Apstrakt: Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje zahteva osetno povećanje stope poreza na dodatu vrednost (PDV) kako bi se nadomestio gubitak budžetskih prihoda. Usled nedostatka političke podrške za povećanje stope PDV, Sr- bija nije sprovela ovakvu reformu 2010. godine. Crna Gora se 2022. godine odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine dopri- nose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo. Međutim, pokazujemo da je snažna naplata poreza dominantno rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajne. Privremeni karakter imigracije predstavljaće rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu. Zaključujemo da ne postoje dovoljno uverljivi argumenti za uspostavljanje uzročno-posledične veze između rasta poreske naplate u 2023. godini i ukidanja doprinosa za zdravstvo godinu dana ranije. Naročito bi bilo rizično i neosnovano ekstrapolirati snažnu poresku naplatu iz 2023. godine na eventualno ukidanje doprinosa za penzijsko osiguranje koje se trenutno razmatra u Crnoj Gori. Ukidanje penzijskih doprinosa ne samo da bi destabilizovalo državni budžet, već bi neminovno dovelo do urušavanja javnog penzij- skog sistema koji je jedan od glavnih evropskih društvenih tekovina tokom prethodnog veka. KLJUČNE REČI: PORESKA REFORMA, LAFEROVA KRIVA, PENZIJSKA PRIVATIZACIJA, CRNA GORA, SRBIJA 2024 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35766 cobiss:145313033 ISBN: 978-86-403-1834-1 Poreska reforma u Crnoj Gori iz 2022. godine : činjenice, zablude i paralele sa Srbijom application/pdf 584276 bytes Ekonomski rast i ekonomska stabilnost startpage: 11 endpage: 27 Altiparmakov, Nikola Ugrinov, Snežana Lakićević, Ivan http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode srp