
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:date>2024</dc:date>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-6592-1068">Manić, Emilija</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-6081-8141">Molnar, Dejan</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-1839-1105">Mitrović, Đorđe</dc:creator>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings</dc:type>
  <dc:title xml:lang="srp">Prostorne razlike u produktivnosti - analiza na nivou NUTS 3 oblasti u Srbiji</dc:title>
  <dc:rights>http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</dc:rights>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35597</dc:identifier>
  <dc:identifier>doi:10.5937/KonGef24037M</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-6283-154-5</dc:identifier>
  <dc:source>Zbornik radova – VI Kongres geografa Srbije sa medunarodnim ucešcem</dc:source>
  <dc:source>startpage: 327</dc:source>
  <dc:source>endpage: 335</dc:source>
  <dc:description xml:lang="srp">Sažetak
Neravnomeran regionalni razvoj je jedan od najvećih savremenih izazova u Srbiji. Regionalne razlike u Srbiji su među najvećima u Evropi, pri čemu ih karakteriše izrazita slojevitost i višedimenzionalnost. Postojeće prostorne nejednakosti nisu samo one tradicionalnog tipa &quot;Sever - Jug&quot; i Beograd/Novi Sad u odnosu na ostatak države, već su prisutne i velike razlike unutar regiona (NUTS 2), sa tendencijom njihovog povećavanja. Uprkos svim ovim razvojnim izazovima, pitanjem regionalnih dispariteta u produktivnosti naučna i stručna javnost u Srbiji se do sada gotovo uopšte nije bavila. Predmet ovog rada je analiza regionalnih nejednakosti u produktivnosti u Srbiji, na nivou NUTS 3 oblasti (subregioni). Ciljevi rada su: ispitivanje efikasnosti korišćenja potencijala raspoloživih faktora proizvodnje, utvrđivanje stepena nejednakosti u produktivnosti rada i rangiranje NUTS 3 oblasti prema tom kriterijumu. Postavljene hipoteze su testirane primenom metode analize omeđenih podataka (DEA) i utvrđivanjem koeficijenta efikasnosti, pri čemu su kao ulazni indikatori korišćeni: obrazovna struktura radne snage, udeo investicija u bruto dodatoj vrednosti (stopa investicija) i zaposlenost i stopa otvaranja novih preduzeća, dok se izlazni ishod merio pomoću odnosa bruto dodate vrednosti (BDV) i broja zaposlenih (aproksimacija za produktivnost rada). Dobijeni rezultati jasno ukazuju na razlike u nivou korišćenosti razvojnih potencijala na nivou posmatranih teritorijalnih celina. Ovi rezultati mogu biti korisni kako za utvrđivanje osnovnih pravaca budućih razvojnih i regionalnih politika, tako i kao argument za razmatranje teritorijalne reorganizacije na nivou oblasti u Srbiji.</dc:description>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>499659 bytes</dc:format>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:subject xml:lang="srp">Ključne reči: regionalne razlike/nejednakosti; produktivnost; DEA metoda NUTS 3; Srbija</dc:subject>
  <dc:publisher>Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet</dc:publisher>
</oai_dc:dc>