Најновије технолошке и геополитичке промене у великој мери утичу на индустрију и доводе до повећања значаја индустријске политике. Спорији економски раст, растућа инфлација, осетљиво тржиште рада и енергетска криза представљају све веће изазове. У овом раду се бавимо анализом основних индикатора тржишта рада у индустрији у Србији, у делатностима Б–Е (КД2010). Посматраћемо кретање запослености и зарада у периоду 2018–2023, са освртом на утицај КОВИД- 19 пандемије. Укупна запосленост у индустрији је порасла за 11,8% у 2023. у односу на 2018. годину, што одговара расту укупне запослености у Србији. Ипак, постоје значајне разлике унутар индустрије, па је тако највише порастао број запослених у рударству, за чак 25%. Прерађивачка индустрија је остварила раст на нивоу просека, док је делатност снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом забележила пад броја запослених за чак 10%. Кумулативни раст плата у индустрији је мањи од раста у укупној привреди, и износио је 20%. Продуктивност рада је порасла, али су и солидно порасли и реални јединични трошкови рада, услед већег реалног раста зарада од продуктивности рада. Раст реалних јединичних трошкова рада у индустрији смањује конкурентску позицију привреде Србије. https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35542 doi:10.24867/SYMOPIS-2024-51-019 ISBN: 978-86-6022-703-6 Анић, Александра Лутовац Ђаковић, Милена ТРЖИШТЕ РАДА ИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ srp info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings 51. Симпозијум о операционим истраживањима number: 51 startpage: 117 endpage: 121 http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode application/pdf 888507 bytes 2024 Кључне речи: Реалне зараде, запосленост, продуктивност рада, трошкови рада, индустријска политика, Србија