
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-7531-6494">Опачић, Зорана</dc:creator>
  <dc:date>2024</dc:date>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>76213 bytes</dc:format>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/other</dc:type>
  <dc:title xml:lang="srp">„Светлосна слова”  : Беседа у част добитника Жичке хрисовуље, Љубивоја Ршумовића</dc:title>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:description xml:lang="srp">Награда Жичка хрисовуља додељује се песнику за децу и мало зрелије
чије су име и презиме знаковити и речито показују његово осећање
света, на шта је указао и Милован Данојлић. Песник љуби свој завичај
и свој род и у име те љубави спреман је да начини ршум у одбрану свега
што сматра важним. Како је сам једном изјавио: „Није то никакав
ршум, то је став у животу.” Шта, уосталом, може писати Родољубивоје
но песме у славу српског језика и српске душе.
Певање о прошлом и садашњем песник види као свој лични налог и
као супротстављање свему ономе што угрожава културу и језик којем
припада. За Ршумовића поезија се заснива на етичности и вери у добро:
„бити частан / И бити добар и добар свакодневно”; „Доброте треба.
Добри да смо / Овога трена још ништа није касно” („Песма у ваздуху”)</dc:description>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35506</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:158366729</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 0352-7751</dc:identifier>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:source>Повеља</dc:source>
  <dc:source>volume: 54</dc:source>
  <dc:source>number: 1</dc:source>
  <dc:source>startpage: 165</dc:source>
  <dc:source>endpage: 168</dc:source>
</oai_dc:dc>
