o:35463 Daroviti u emancipatornoj kulturi učenja sr Rezime: Cilj ove eksplorativne studije je da traga za odgovorom na pitanje: koliko su u savremenoj kulturi učenja daroviti studenti partneri u kolaborativnom procesu učenja i istraživanja i koliko se ovo reflektuje na efekte učenja izražene u kompetenciji kritičkog mišljenja. Teorijski kontekst čini diskurs o efikasnosti perspektive u visokoškolskoj didaktici, istaknutoj u promenama talasa sa reformom Bolonjskog procesa. Osnovno obeležje ovih promena naznačeno je kao promena kulture učenja u smislu usmerenosti predavanja prema studentu, tj. prema njihovoj perspektivi u učenju. Tako umesto „inputa učenja” treba da se specifira „output” (Kruse, 2006), a reč je o kritičkoj (Horkheimar) i emancipatornoj pedagogiji i didaktici (Schleiermacher). Pojam „kompetentnost” je cilj ka kome se teži, a podrazumeva ne samo znanje, nego i kompleksne sposobnosti formirane postupcima ciljanog treninga. Problem koji pokreće ovo istraživanje je diskurs kojim se ovakvom pristupu upućuje više kritičkih razmatranja. Jedno od njih je da emancipatorni pristup postoji još u Humboltovoj tradiciji, orijentisanoj ka kompetentnosti, koja studiranje posmatra kao polje treniranja i obrazovanja intelektualnih i metodoloških sposobnosti više nego što se to čini u novoj kulturi učenja danas. U diskursu se konstatuje da je samo pojam „kompetentnost” nov i pokreće intenzivniju didaktizaciju akademskog učenja, a nestaje ono, što je kod Humboldta činilo srž: da se studenti posmatraju kao partneri u kolaborativnom procesu učenja i istraživanja. Studenti postaju objekat didaktike i nestaju kao akteri i ličnosti iz aranžmana učenja, a ostaje samo retorička figura „promene perspektive od nastavnika do studenata i kompetentnosti, koje treba steći” (Zervakis, & Wahler, 2007). Kritički tonovi konstatuju da je iza kritičkog mišljenja kao centralne tačke, formulisane u Evropskom deskriptoru obrazovnih kompetencija, kao najuočljivija tačka ostala tendencija za nominacijom nastave standardima obrazovanja (Klieme et al., 2007). Koliko su ove tendencije primetne u visokoškolskoj didaktičkoj kulturi, ili kulturi učenja danas na studijama u Republici Srbiji, nakon dve decenije reformskih koraka iz ugla darovitih za koje se smatra da bi trebalo da imaju visoko kritičko mišljenje, kako bi mogli samostalno da uče, istražuju i kritički misle, posmatra se metodom sistematskog neeksperimentalnog istraživanja. Ispitanici su akademski daroviti studenti univerziteta u Novom Sadu, Beogradu i Nišu (N = 427, od čega je 85 (10,9%) akademski darovitih (sa prosečnim uspehom iznad 9,00). Korišćeni su instrumenti: Inventar primene strategija podsticanja kritičkog mišljenja u visokoškolskoj nastavi (ISPKM) i test Kritičko mišljenje. Osnovni nalazi: Anulirane su hipoteze koje se odnose na razlike između akademski darovitih i ostalih studenata u pogledu nivoa kritičkog mišljenja, a i u odnosu na razlike na skali kojom se posmatra prisustvo strategija i metoda za podsticanje kritičkog mišljenja studenata, s jedne strane, a sa druge, u pogledu nivoa zadovoljavanja očekivanja studenata, što ukazuje na činjenicu da su male razlike u kognitivnoj kompetentnosti i afektivnoj dispoziciji između jednih i drugih, a time i u procesuralnoj i dispozicionalnoj strani kritičkog razmišljanja, odnosno stavovima i pristupima osobe koja razmišlja. Većina studenata nije manifestovala očekivani nivo reakcija kritičkog mišljenja, što se može smatrati nezadovoljavajućim efektom u smislu kvaliteta visokoškolske nastave, a pre toga i prethodnih stepena obrazovanja na kojima kritičko mišljenje već treba da bude formirano. Intelekt, kao crta ličnosti je blizu statističke značajnosti kao pozitivan prediktor za nastavne strategije koje inkliniraju ka emancipatornoj kulturi učenja i kao takve odgovaraju ne samo darovitima nego i ostalima, jer je ovde reč o uzorku visoko selekcionirane populacije i sa velikim brojem akademski darovitih u uzorku. Ključne reči: daroviti, kultura učenja, kritičko mišljenje. 1552100 978-86-7372-317-4 1552101 1820-1911 2025-01-09T14:34:20.551Z 44 yes 46 Александар Стојановић Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитет у Београду 0000-0002-0060-1194 Грозданка Гојков person application/pdf 905309 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35463 no yes 1 70 92000001 11A42 Kompleksnost darovitosti u kulturi učenja 29 222 260 Вршац: Висока струковна васпитачка и медицинска школа у Вршцу; Arad: Univerzitet “Aurel Vlajku” 2024 https://www.uskolavrsac.edu.rs/Novi%20sajt%202010/Dokumenta/Izdanja/29%20Okrugli%20sto/default.htm