
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:subject xml:lang="srp">Кључне речи: Гарави сокак, рецепција, настава српског језика и књижевности, маргинализовани субјекти.</dc:subject>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:source>Антићеви простори детињства: зборник радова</dc:source>
  <dc:source>startpage: 370</dc:source>
  <dc:source>endpage: 385</dc:source>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35433</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISBN: 978-86-7849-314-0</dc:identifier>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0003-4279-7911">Стојановић, Лола</dc:creator>
  <dc:publisher>Београд: Учитељски факултет</dc:publisher>
  <dc:date>2022</dc:date>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>631514 bytes</dc:format>
  <dc:title xml:lang="srp">Маргинализовани субјекти збирке Гарави сокак: обрада на часу и рецепција</dc:title>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:description xml:lang="srp">Сажетак: Поезија Мирослава Антића је присутна у настави српског језика и књижевности (од другог до седмог разреда), али у програме није укључена ниједна песма из збирке Гарави сокак. Питање који су разлози за то представља подстицај за више различитих приступа овој збирци. Имајући у виду да песме из Гаравог сокака тематизују маргинализоване субјекте (Роме), и да је то веома истакнуто контекстом Другог светског рата који је одређен у „Уводној речи” аутора, истражићемо неке карактеристике песничког текста, индиректно и програма, те поставити питање обликовања претпостављених читалаца (ученика). Сусрет са тематиком ексцентричне (пот)културе данас је методолошки и методички битан изазов. Овај рад испитује могућности обраде „Уводне речи” и песме „Мита” из збирке Гарави сокак Мирослава Антића у разредној настави. Практични део истраживања обављен је у одељењима четвртог разреда основне школе „Краљ Александар Први” у Београду. Циљ испитивања се огледа у показивању на који начин ученици реагују, разумеју и доживљавају јунаке, теме и мотиве Гаравог сокака са једне стране, и указивању на интеракцију наставник – текст – ученик у тумачењу поезије.
</dc:description>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/other</dc:type>
</oai_dc:dc>
