
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>942014 bytes</dc:format>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:subject xml:lang="srp">Кључне речи : феминизам, постколонијализам, Хамлет, Хасанагиница, Маргарет Атвуд, Љубомир Симовић.</dc:subject>
  <dc:date>2024</dc:date>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:source>Зборник Матице српске за књижевност и језик,</dc:source>
  <dc:source>volume: 72</dc:source>
  <dc:source>number: 2</dc:source>
  <dc:source>startpage: 361</dc:source>
  <dc:source>endpage: 373</dc:source>
  <dc:title xml:lang="srp">ДА ЛИ РЕЧ ПО СЕБИ ИМА МОЋ (ХАСАНАГИНИЦА И ГЕРТРУДА ГОВОРЕ)</dc:title>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:35210</dc:identifier>
  <dc:identifier>doi:10.18485/ms_zmskij.2024.72.2.2</dc:identifier>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-9169-1358">Попин, Александра Р.</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0001-9818-2129">Јањатовић, Виолета М.</dc:creator>
  <dc:description xml:lang="srp">Сажетак: У раду ћемо се бавити упоредном анализом адаптација оригиналних предложака – драме Хасанагиница Љубомира Симовића и чувене сцене 3. 4 Шекспировог Хамлета, објављене у форми кратке приче Гертруда одговара (Gertrude Talks Bаck) из пера Маргарет Атвуд. Гертрудин глас се код Шекспира једва чује: Хамлет својим говором потврђује моћ језика мушкараца. Атвудова покушава да покаже могућнжост и моћи женског говора, које би трансформисале установљене кожнцепте по којима су креиране жене у канонским текстовима. Хасанагиниц а Љ. Симовића такође добија моћ говора, што је пропраћен о и умножавањем речи осталих јунака, по чему је учињен важан искорак у односу на усмени пражак. Међутим, остаје отворено питање у којој мери се у делима моћ говора може изједначити са моћи деловања субјекта (јунакиње).</dc:description>
</oai_dc:dc>
