info:eu-repo/semantics/article All rights reserved Куле и градовиTowers and cities str. 515-531 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:34218 ISBN: 978-86-82208-00-6 (УФС) application/pdf 2343097 bytes 2021 Beograd, Mir Jam, sentimentalna proza, evropeizacija, modernost, Srbija između dva svetska rata Modni i pomodni Beograd u delu Milice Jakovljević Mir Jam srp Удружење фолклориста Србије Балканолошки институт САНУ Daković, Nevena Mitrović, Biljana Zaključak Mirjana Detelić pruža odbranu Mir Jam, ukazujući na besmislenost provere romana Jakovljevićeve prema merilima klasične srpske književnosti, ili još dalje prema merilima nabujale avangarde. U tom ključu možemo otići korak dalje i uprkos svemu povezati tekstove Mir Jam i avangradu kao uporedive reakcije na duhovni preokret i kulturološku razdelnicu koju je doneo Veliki rat. U danima posle rata, danima užurbanosti novih okolnosti života, za mlade i obrazovane, evropski orijentisane generacije bio je podsticaj da pronađu i iznesu „raznovrsna, pa i protivrečna gledišta kroz koja se to vreme, njegov duh i ritam, sagledavaju i iskazuju”. Na jednoj strani, pribegavaju „osporavanju ustaljenje slike sveta, negaciji klasičnog izraza i potrebi za isticanjem umetnikove ličnosti [...] na incidentan način predstavlja nemir, teskobu i htenja novog čoveka.” Na drugoj strani, naspram apsurdnog doživljaja sveta u koji je „čovek bačen [...] bez pravih vrednosti i cilja” i pripadajućeg mu teksta koji „gube ravnotežu i sklad” (Pijanović 2014: 292−294), stoji strukturalna potreba trivijalne književnosti za nesporno (malo)građanskim i (melo)dramskim ponovnim pronalaženjem reda i harmonije u velikom gradu. Konsekventno, slika Beograda jeste slika građanskog Beograda u pokušaju evropskog razvoja predočena iz optike (još uvek) nesnađene i neprihvaćene došljakinje. Melodramski raskol želim (da budem evropska beograđanka) i mogu (da ne mogu da se otresem duha konzervativne varošice) ipak delatne i umereno pobunjene junakinje prepoznatljiva je projekcija intimnog rascepa Milice Jakovljević. U privatnom životu, dolazak u Beograd doneo joj je slobodu ponašanja (brojne veze, bogat društveni život, status javne ličnosti itd.) i emancipatorske ideje koje pak (dozvolićemo sebi spekulaciju) nisu potisnule intimnu želju za tradicionalnim – brakom, decom, ulogom supruge i majke u (polu)zamišljenoj beogradskoj idili. Želje neispunjene u stvarnosti ona ispisuje na stranicama romana koji u melodramskom tonu donose eroziju granica želim i mogu, kao i efemerno zadovoljstvo ispunjenja želja.13 Tada na jednoj strani ostaje živopisna spisateljica Mir Jam, praćena mešavinom odobravanja, podsmeha, ignorisanja i odbacivanja u modnom i pomodnom građanskom Beogradu, a na drugoj malograđanski melodramski happy end njenih romana. Gradski pejzaž i život poluimaginarnog grada oslikani su u još širem rasponu sjaja i beda realnog grada, koji povezuje najbolje vrednosti Balkana i Evrope (što može da zvuči i kao zenitizam!) i mesto u koje dolaze oni „koji maštaju o sreći” i tu nalaze ostvarenje sreće. Moderni, evropeizirani i urbanizovani grad prepoznat je kao suprotnost ruralnom i folklornom, šumadijsko-balkanskoj tradiciji, a pod ograničeno uspelim kosmopolitskim uticajem popularne kulture „sa zapada”. Epski, muški i ratnički beli grad je fikcijom i fakcijom preobražen u poprište ženske borbe za novo doba koja na stranicama koje potpisuje Milica Jakovljević nose i pad u (malo)građansko, (melodramsko), trivijalno en vogue tj. u popularno, čija popularnost traje i danas.