application/pdf 136703 bytes Кључне речи: путописац, хронотоп, западна цивилизација, оријент, Византија, српска држава, међуратна књижевност srp https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:34141 doi:10.18485/kis.2023.55.180.3 cobiss:136349961 ISSN: 0350-6428 Слика Mедитерана у путописима Станислава Кракова: Цариград Књижевна историја vol. 55 br. 180 str. 41-52 Апстракт: Рад истражује обликовање слике Медитерана у путописној прози Станислава Кракова (првенствено Цариграда). Уочава се да колевку западноевропске цивилизације Краков види и као раскрсницу светова, тј. укрштаја различитих култура. Отуда и његово виђење Медитерана захвата широк лук одређен различитим европским, азијским и афричким просторима. Начин како Краков доживљава Медитеран донекле је одређен начином како види и сопствену земљу, те је врло често у његовим путописима реч о преливању култура, о укрштају светова, али и пејзажа. Ишчитавање многих културних феномена (Шпа- нија), описивање колонијалних утицаја (северна Африка) и доживљај медитеранског простора (Италија), као иманентан самом путописцу, указују у којој мери је слика Медитерана вишезначна и комплексна. Тако се Краков уписује међу истакнуте путописце српске књижев- ности прве половине 20. века који су подједнако надахнуто писали о Медитерану (Дучић, Црњански, Растко Петровић…). Панић Мараш, Јелена All rights reserved info:eu-repo/semantics/article 2023