o:33984 (Aуто)портрет гласа Приказ књиге: Јелена Панић Мараш: Певање и приповедање: путеви модернизма у српској књижевности за децу, Београд, 2019. sr Генералије: уводни текст и четрнаест радова подељених у четири целине, сви радови претходно објављени у релевантним часописима и тематским зборницима. Сврха: прагматична – текстови обједињени на истом месту. Исход: необичан и ком- плексан критичарски аутопортрет, у којем начин на који критичар приступа другима открива њега самог. У понечему и дубље него што казује његова уводна прича о себи. Певање и припове даље започиње текстовима о контроверзној антологији по- езије за децу Боре Ћосића. Радови Манифест дечје поезије чуда– Бора Ћосић и Дечја поезија српска (23–40) и О ’књизи из пркоса’, још једном“ (41–48) указују на антиисторизам и откривање инфантилног наслеђа авангарде и надреа лизма у Ћосићевом избору, на ширење поља дечје песме у погледу њене садржине, жанра и укључених аутора. У анализи нису занемарени ни изразито критичко антологичарево виђење појединачних песника, његова читалачка страст и манифестни карактер предговора. Све то Панићеву, рекло би се, води закључку да је овај смели подухват и данас провокативан и полемички жив, као ретко који у пољу дечје литературе. Ако анализа Ћосићеве антологије задаје основни смер књизи, текстовима у којима је централна фигура Александар Вучо уводи се њен главни лик. Појава Вучовог име на биће, иначе, честа у већини радова кроз успостављање паралела са његовим стваралаштвом као највишим (и) авангардним дометом српске поезије за децу; ако Вуча тамо пак експлицитно нема, онда има потраге за авангардним импулсима или експерименталним праксама. Текст Место и значај авангарде у савременој наста ви књижевности (61–70) логички се надовезује на питање рецепције Ћосићевог из бора кроз анализу позиције авангардног наслеђа ван академских оквира и, по себно, у школском контексту. Ауторка указује на вишеструки апсурд: у школским програмима за млађе разреде налазе се Керолова Алиса и песници који су из авангарде израсли, у њему су чак и писци који припадају међуратном периоду – али у ње му не нала зи дела која башти не истински авангардни израз попут Вучових Петлића. Приљежно бележење и тумачење мена унутар поеме Сан и јава храброг Коче остварено је у раду Како се калио Коча (71–89): од накнадне инкорпорације погледа на земље источног блока, до (по)етички битних измена у профилу ликова и завршетка поеме, који су ишли у смеру одвајања од змајевског наслеђа. 91552100 20634121 1552101 0543-1220 2024-06-13T10:11:45.104Z 44 yes 46 Владимир Вукомановић Растегорац Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитет у Београду 0000-0002-9442-9435 application/pdf 428594 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:33984 no yes 1 70 1552260 11A42 Зборник Матице српске за књижевност и језик 68 1 399 403 Нови Сад : Матица српска 2020 https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSKJ_68_1.pdf