2015 Вукомановић Растегорац, Владимир Избор из младе прозе Пуцања завршен је крајем јула и тад сам, у тренутку ћутања, дописао свом имену средње слово ш. Потом је, у једном разговору између уредника књиге и мене, дошло помињање мог оца Милоша. Откуда онда ш, висило је у ваздуху питање, ако и није било изречено. Отуда што се моја мајка презива Шаталова. Наиме, експлицитна посвета била је за мене превише; неприметни омаж некоме ко је умро протеклог лета у својој 47. години, чији сам будући а непрослављени рођендан дочекао у састављању овог избора, чинио ми се прихватљивим. Тај податак не би морао да буде битан да временом нисам почео да увиђам колико догађаја Наталијине смрти има у самом чину приређивања и колико је тај избор, ипак, дубоко личан. Личан преко мере оне субјективности која се не може заобићи, која се подразумева и које је свако свестан кад приступа ма каквом послу. Личан у смислу да у њему има одложеног и неосвешћеног деловања трауме која ме је погодила толико да нисам могао да је асимилујем. То асимиловање отежавала је природа наше (не)везе: чињеница да права комуникација између мене и ње није успостављена, да су увек постојали неартикулисани фрагменти личности, њене и моје, међу којима никакав мост није могао да се изгради. Тај догађај је, верујем, један од узрока наглашеном присуству мотива смрти унутар ових прича и говору о телу које се мења и деформише. info:eu-repo/semantics/other https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:33979 cobiss:327452167 ISBN: 978-86-83191-59-8 Тик: тело које се мења, говори и умире : (о Пуцањима, још једном) All rights reserved Трстеник: Народна библиотека "Јефимија" Савремена српска проза br. 27 str. 209-223 srp application/pdf 132374 bytes