o:33898 Лелујави лик из крчме и метеж расутих реплика Ljubomir Simović’s Poem Subota o Суботи Љубомира Симовића sr Полазећи од чињенице да поема Субота представља једну од прекретничких тачака у укупном поетичком развоју Љубомира Симовића, у раду смо настојали да испитамо статус лирске субјективности и утврдимо начела на којима почива композициони поредак овог лирског дела. Истраживањем се дошло до закључка да лирска инстанца није видљива, али јесте присутна у једном дискретном обличју унутрашње и структурно обједињујуће поетске свести. Симовићев субјект се у Суботи преобразио у ћутљивог бележника који туђе речи пажљиво ослушкује, језичку грађу педантно пробира и прикупља, а потом сабрани говорни материјал – стварајући привид пресне и живе, иако дифузне и фрагментиране конверзације – излаже читалачком погледу. У композицији ове поеме обитава својеврсно антитетичко јединство између расплињујућег духа фрагментације и структурно обједињујућих чинилаца тематско-мотивске кохезије. Естетиком обзнањеном стиховима Суботе Симовић се у извесном смислу приближио поетици такозване стварносне прозе, али и уметничким обележјима црног таласа. Summary: Starting from the fact that the poem Subota represents one of the turning points in the overall poetic evolution of Ljubomir Simović in this paper we tried to examine the status of lyrical subjectivity and determine the principles on which the compositional order of this poem rests. The research led to the conclusion that the lyric instance is not visible, but is present in a discrete form of internal and structurally unifying poetic consciousness. In Subota, Simović’s subject has transformed into a silent note-taker who listens carefully to other people’s words and collects linguistic material, and then presents the collected spoken material to the reader’s view. In the composition of this poem there is a kind of antithetical unity between the spirit of fragmentation and the structurally unifying factors of thematic coherence. With the aesthetics made known by the Subota Simović resembled the poetics of the so-called stvarnosna proza, but also to the artistic features of the yugoslav black wave. Кључне речи: Љубомир Симовић, Субота, лирска субјективност, фрагментација, говорни језик, маргина, аутсајдер, стварносна проза, црни талас Keywords: Ljubomir Simović, Subota, lyrical subject, fragmentation, spoken language, margin, outsider, yugoslav black wave. 1552099 doi.org/10.18485/kij.2023.70.2.7 1552101 0454-0689 2024-05-31T12:28:00.102Z 44 yes 46 Немања Каровић Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитет у Београду 0000-0001-9678-6084 application/pdf 315648 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:33898 no yes 1 70 92000001 11A42 Књижевност и језик LXX 2 307 315 Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије 2023