Ekonomski vidici vol. 26 br. 1-2 str. 211-216 PRIKAZ KNJIGE DR DEJANA MOLNARA „SLUČAJ COVID-19: EKONOMIJA PANIKE“ https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:33580 ISSN: 0354-9135 info:eu-repo/semantics/review Ristić, Bojan 2021 Ključne reči: COVID-19, ekonomija panike srp Manje od godinu dana bilo je dovoljno da se svet, a sa njim i prilike u Srbiji, izgleda nepovratno promene pod uticajem pandemije izazvane koronavirusom. Retko se nailazi na one koji su zadržali iste društvene i poslovne običaje, način komunikacije, potrošačke navike i očekivanja, ali i sklonost da se preduzme rizik. Za početak, pružiti ruku sagovorniku kao znak pozdrava, ne smatra se bezbednim, a često ni učtivim. Pod pritiskom pandemije svakodnevni život ljudi se prilagođava novim obrascima komunikacije, poslovanja i potrošnje. Donosioci ekonomskih odluka u državi, oni koji raspolažu budžetskim sredstvima kako na nivou republike tako i na lokalnom nivou, suočavaju se sa brojnim ograničenjima u svom delovanju. Ne čudi, deluje se u uslovima neizvesnosti. Inercija ranijeg toka istorije je prekinuta, pa se svaka projekcija budućnosti pre svodi na nagađanje nego na kredibilan stav profesije. Greške u odlučivanju, dakle, nastale bilo činjenjem ili nečinjenjem, su neizostavan pratilac tog nasumičnog delovanja. Kako ekonomska nauka vidi posledice pandemije? Teorija i brojevi su uglavnom neizostavni deo odgovora i neophodne argumentacije, poređenja aktuelnih vrednosti sa projekcijama pre pandemije, te onog što se prikazalo tokom dužeg niza godina i onoga što je sada. Ponekad, argumentacije radi, dovoljno je samo uporediti stvarnost sa istim mesecom prethodne godine. Zaključak se sam nameće, pandemijska stvarnost je surova, koliko god pokušali da je ulepšamo. „Ekonomija panike” je u toku. All rights reserved application/pdf 248967 bytes