info:eu-repo/semantics/other All rights reserved Сажетак: У првом делу рада анализирају се језичке одлике говора деце у збиркама Гарави сокак и Плави чуперак Мирослава Антића. Анализа пока- зује да се дечји глас успешно симулира на више језичких равни – употребом базичног лексичког корпуса, поређењима утемељеним у фундаменталном животном искуству, као и прозирним реченичним структурама. Испоста- вља се, такође, да су дечји гласови у овим двема збиркама различити: док је говор деце у Плавом чуперку универзалнији, дечји глас Гаравог сокака укорењен је у конкретној друштвеној стварности (томе нпр. доприноси употреба назива реалних места); уз то, говор јунака Гаравог сокака оставља јачи утисак непосредности, што песник постиже парцелацијом исказа, упо- требом дијалектизама и колоквијалних облика речи, коришћењем речци, узвика, заклињања и вокатива, типичних развојних грешака код деце на морфо-лексичком и синтаксичком нивоу, као и примерима језичке игре. У Антићевој симулацији дечјег говора се, ипак, понегде могу констатовати и потенцијалне напрслине: употреба инфинитива и гломазних реченица, па- радокса и сложеније метафорике, који нису блиски дечјем изразу. Отуда се у другом делу текста покреће питање дечје литературе као аутентичнијег присуства дечјег гласа у књижевности и, на ограниченом корпусу, скици- рају могуће одлике дечјег књижевног стваралаштва: скоковито и динамично приповедање, недовољно мотивисани прелази и крхке узрочно-последичне везе међу догађајима; симпрактичност и перформативност, дијалогичност и мултимедијалност, ритмичност и лудизам дечјих језичких – потенцијално и књижевних – творевина. Summary: The first part of the paper contains an analysis of the linguistic features of children’s speech in poetry collections Garavi sokak and Plavi čuperak by Miroslav Antić. The analysis shows that children’s voice is successfully simulated at several linguistic levels – using a basic lexical corpus, comparisons based on life experience, as well as transparent sentence structures. In addition, it turns out that children’s voices are different in the two collections: while children’s speech in Plavi čuperak is more universal, children’s voices in Garavi sokak are rooted in social reality (the use of the names of real places contributes to this); in addition, the speech of the characters in Garavi sokak renders a stronger impression of immediacy, which is achieved by segmenting the statements, the use of colloquial and dialectal forms of words, sentence particles, exclamations, invocations and imperatives, typical developmental errors at morpho-lexical and sintactical levels, as well as the examples of language play. However, it seems that Antić’s simulation of children’s speech is occasionally flawed – the use of infinitives and clumsy sentences, paradoxes and more complex metaphors that are not typical of children’s expression. For this reason, the second part of the paper deals with a question of children’s literature as a more authentic presence of children’s voice in literature. In this part of the paper we also outline, in a limited corpus, the possible features of children’s literary creativity: dynamic storytelling, insufficiently motivated transitions and weak cause-and-effect connections among events; multimediality and dialogicity, rhythmicity and luddism of children’s linguistic – potentially literary as well – creations. Кључне речи: Гарави сокак, Плави чуперак, књижевност за децу, стилисти- ка, дечји глас, дечја књижевност. Кeywords: Garavi sokak, Plavi čuperak, literature for children, stylistics, children’s voice, children’s literature. Београд : Универзитет у Београду, Учитељски факултет srp Поезија за децу Мирослава Антића и питање дечјег гласа Miroslav Antić’s Poetry For Children And The Question Of Children’s Voice https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:32734 2022 application/pdf 601125 bytes Антићеви простори детињства : зборник радова Вукомановић Растегорац, Владимир