Mere aktivne politike zapošljavanja iz ugla žena 45+ http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode Beogradska otvorena škola Univerzitet u Beogradu Ključne reči: Zaposlenost, Žene, Rodna ravnopravnost UVOD: Pitanje rodne ravnopravnosti je veoma zastupljeno u stručnoj i široj javnosti. Naša država je potpisnica niz međunarodnih i regionalnih konvencija i ugovora koje se bore protiv diskriminacije žena u gotovo svim oblastima života. Počevši od Ustava, preko Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zakona o zabrani diskriminacije i najnovije Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030, nacionalni okvir u potpunosti promoviše rodnu ravnopravnost Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, osnovano 2014. godine, najvažnija je institucija koja se bavi ovom temom, uz novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog koje je preuzelo nadležnosti u oblasti antidiskriminacijske rodne politike i rodne ravnopravnosti od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Postoje i brojna druga tela: od Ženske parlamentarne mreže koju čine narodne poslanice, preko Poverenika za zaštitu ravnopravnosti a tu su i saveti za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava. Ukoliko se pogledaju poslednji podaci u okviru Indeksa rodne ravnopravnosti, domen rada je oblast koja kontinuirano prati napredak od 2014. godine do danas s obzirom na to da je vrednost indeksa porasla sa 67.3 na sadašnjih 69.4 poena. Pored domena moći, gde spada politička participacija i učešće u ekonomskim upravljačkim strukturama, rad je domen koji beleži najveći napredak. Najveći deo poboljšanja u okviru ove oblasti dolazi od veće participacije žena na tržištu rada s protokom vremena. Ipak, paralelno povećanje participacije muškaraca dovodi do rasta rodnog jaza u zaposlenosti u njihovu korist. Drugi pod-domen, oblast sektorske segregacije (veći broj žena u odnosu na muškarce koji je zaposlen u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite) i kvaliteta rada, ocenjuje kao skoro stagnantan imajući u vidu tek blagi rast vrednosti indeksa od 0.3 poena. Uprkos tome što je domen rada oblast koja beleži kontinuirani napredak, prema nalazima iz istraživanja o Indeksu rodne ravnopravnosti, sledeći ovaj tempo napretka bilo bi potrebno 58 godina da se dostigne puna rodna ravnopravnost. I pored rasta participacije žena na tržištu rada ova stopa, u iznosu od 61%, zaostaje 6 procentnih poena za stopom participacije žena u Evropskoj uniji, koja je u godini pre izbijanja epidemije virusa korona iznosila 67%.Stopa participacije se, pri tom, razlikuje po starosti žena i najveći jaz u odnosu na participaciju u EU se beleži među ženama starijim od 55 godina (razlika 12 procentnih poena) dok je najmanji jaz kod onih starosti između 25 i 54 godine (2 pp). Izneti podaci potvrđuju potrebu da se kroz ovo istraživanje dodatno osvetle načini za povećanje zapošljivosti žena. Konkretno, nameravamo da se bavimo merama aktivne politike tržišta rada i utvrdimo da li one uspevaju da pomognu ženama da se uključe na tržište rada, kako saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) vide žene korisnice njihovih programa, a šta su po mišljenju savetnika u ovoj službi prepreke za brže integrisanje žena u svet rada. U nastavku dajemo pregled najnovijih nalaza o faktorima koji utiču na zapošljivost žena, zatim predstavljamo aktivne mere tržišta rada sa pregledom statistike o učešću žena u ovim merama. U četvrtom delu diskutujemo nalaze kvalitativnog istraživanja korisnica programa NSZ i njihovih savetnika za zapošljavanje. Poslednji deo rada nudi zaključke i preporuke. info:eu-repo/semantics/dataset srp https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:32629 2023 Žarković, Jelena application/pdf 317009 bytes