o:32626 SIROMAŠTVO DECE U SRBIJI OD PODATAKA DO POLITIKE sr SAŽETAK Cilj ovog rada je ispitivanje uzroka veoma visokog siromaštva dece u Srbiji kao i predlaganje politika koje bi smanjile njegov nivo. Stopa siromaštva dece u iznosu od 28,8% je među najvišima u Evropi i znatno je iznad prosečne stope za evropske zemlje (19,4%). Prva istraživanja pokazuju da je kriza izazvana virusom kovid-19 imala veći negativan uticaj na porodice s decom, što samo dodatno usložnjava ovaj problem. Siromaštvo dece je nasledno s obzirom na to da postoji veća verovatnoća da će deca koja su odrasla u lošim socio-ekonomskim uslovima svoju decu odgajati u istim okolnostima. Korišćenjem najnovijih podataka iz Ankete o prihodima i uslovima života i upotrebom probit metoda u radu, ocenjujemo verovatnoću da dete bude siromašno u zavisnosti od niza socio-ekonomskih karakteristika porodice: obrazovnog nivoa roditelja, njihovog statusa na tržištu rada, veličine i strukture domaćinstva, regiona i tipa naselja. Ispitujemo i uticaj poreske politike i socijalnih transfera na siromaštvo dece. Dosadašnja istraživanja su pokazala da naš sistem poreza i socijalnih naknada ima veoma mali redistributivni potencijal. Takođe, najnoviji podaci pokazuju da je ionako niska pokrivenost siromašne dece socijalnim naknadama dodatno smanjena poslednjih godina. Naše istraživanje analizira i posledice izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom iz 2018. godine na siromaštvo dece. Pokazujemo da poslednje dve decenije smanjivanje siromaštva nije bilo visoko na agendi donosilaca odluka. Verovalo se da će pre svega ekonomski rast sam od sebe smanjiti broj osoba ispod linije siromaštva. Tako je s vremenom umanjen kapacitet redistributivnih politika u ublažavanju nejednakosti i siromaštva. Poslednje reforme finansijskih naknada koje su namenjene porodicama sa decom u fokus su stavile natalitet umesto siromaštva, uprkos podacima o visokoj stopi siromaštva među decom. Bez obzira na primarni cilj, mere usmerene ka povećanju nataliteta doprinose i smanjivanju siromaštva, ali u javnom diskursu ova tema nikada nije pominjana. Kako su deca buduća produktivna baza društva, stavljanje problema siromaštva među njima u centar svih javnih politika trebalo bi da postane prioritet za donosioce odluka u narednom periodu. KLJUČNE REČI: siromaštvo dece, kovid kriza, socijalna politika 1552099 10.5281/zenodo.7983879 1552101 2683-5959 2024-01-30T12:28:45.070Z 44 no 46 Aleksandra M. Anić Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet 0000-0002-3058-0777 Jelena R. Žarković Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet person 0000-0002-4251-8460 application/pdf 343790 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:32626 no yes 18 70 92000001 11A03 Kritika : časopis za filozofiju i teoriju društva 4 1 139 165 2023