All rights reserved Iskustvo koje nam je donela pandemija virusa Covid-19 bilo je bez presedana. Praznine koje postoje u institucionalnom pamćenju otežale su adaptaciju i pronalaženje adekvatnog odgovora za novonastalu situaciju. Praznine koje su prouzrokovane time što se poslednja pandemija ovih razmera dogodila pre više od jednog veka i pre svega u jednom znatno manje umreženom i globalizovanom svetu. U takvim okolnostima, vlade svih zemalja ostale su zatečene i u hodu su se snalazile i donosile mere kojima bi ublažile posledice zdravstvene krize. Skoro sve zemlje najpre su se opredelile za ograničenje kretanja, a zatim za mere socijalnog distanciranja kako su informacije o virusu postale dostupnije, a vakcine pristupačnije. Srbija nije bila izuzetak, te su tako sa pandemijom evoluirale i mere usmerene ka privredi i građanima. Ovaj izveštaj ima za cilj da odgovori na sledeća pitanja: (1) Koje mere javne politike i socijalnog dijaloga usmerene na odabranu ranjivih grupa su primenjene tokom pandemije virusa Covid-19 u periodu od 2020. do 2022. godine? (2) U kom obimu i na koji način je socijalni dijalog imao ulogu u sprovođenju socijalnih prava i prava iz radnog odnosa odabranih ranjivih grupa za vreme pandemije Covid-19 od 2020. do 2022. godine? (3) Koje pouke i šanse za jačanje socijalnog dijaloga su izvučene iz pandemije Covid-19? Da bismo odgovorili na ova pitanja, koristili smo kombinovani metod, koji predstavlja mešavinu kvalitativnih i kvantitativnih tehnika. Za početak smo prikupili najrelevantnije podatke sa tržišta rada, posebno u vezi sa ranjivim grupama. Potom smo kroz analizu već dostupnih podataka izvršili sintezu postojećih znanja o javnim politikama i socijalnom dijalogu u periodu krize izazvane pandemijom Covid-19. Na kraju smo sproveli 10 polustrukturisanih intervjua da bismo dubinski istražili ulogu socijalnih partnera u odbrani ranjivih grupa. Ustanovili smo da je najvažnija mera Vlade bila direktna subvencija preduzećima u privatnom sektoru za očuvanje radnih mesta kroz isplatu paušalnog iznosa neto minimalne zarade po svakom stalno zaposlenom radniku. Vandržavni socijalni partneri su se u našim intervjuima složili da su njihove inicijative imale vrlo ograničen efekat na konačne ishode u smislu donetih mera, pogotovo kad je reč o zaštiti ranjivih grupa. Najvažnija pouka koju smo izvukli je ta da je pandemija pokazala da je potrebno više solidarnosti, uzajamnog priznavanja i poverenja među vandržavnim socijalnim partnerima da bi se uspostavila ravnoteža snaga i interesa aktera u socijalnom dijalogu. Izveštaj je strukturisan na sledeći način: nakon uvoda date su informacije o kontekstu u vezi sa tržištem rada i radnim odnosima. U trećem delu su dokumentovana ključna dešavanja sa tačke gledišta rada i uticaja na tržište rada, identifikovane su ranjive grupe u opštem smislu, a posebno one koje su bile najteže pogođene pandemijom, i elaborirane su preduzete mere za zaštitu privrede u opštem smislu, a naročito za zaštitu ranjivih grupa. Četvrti deo bavi se učešćem socijalnih partnera u procesu odlučivanja i njihovom ulogom u zaštiti ranjivih grupa. U poslednjem delu izneti su zaključci i istaknute su pouke do kojih smo došli. Izveštaj je nastao u okviru projekta „DEFEN-CE: Socijalni dijalog u odbrani ranjivih grupa na tržištima rada posle COVID-19“. Projekat DEFEN-CE ima za cilj da analizira ulogu socijalnog dijaloga u upravljanju pandemijom COVID-19 u domenu socijalnih prava i uslova rada ugroženih grupa u 10 država članica Evropske unije i 2 zemlje kandidata, uključujući Srbiju. Partnerske organizacije u Srbiji su Ekonomski fakultet u Beogradu i fondacija Fridrih Ebert. info:eu-repo/semantics/dataset Ključne reči: tržište rada, ranjive grupe, COVID-19, socijalni dijalog srp Socijalni dijalog u vreme pandemije virusa COVID-19 : šta se dogodilo sa ranjivim grupama na tržištu rada? https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:32490 2023 application/pdf 365498 bytes FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG Arandarenko, Mihail Aleksić, Dragan