info:eu-repo/semantics/dataset MOGUĆI EKONOMSKI EFEKTI INICIJATIVE ZA REGIONALNU SARADNJU „OTVORENI BALKAN“ http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode 2023 application/pdf 500293 bytes Fondacija Fridrih Ebert | Kancelarija Beograd Na prostoru bivše Jugoslavije, od njenog raspada devedesetih godina 20. veka bilo je dosta inicijativa za ekonomsko povezivanje bivših republika SFR Jugoslavije, a sada samostalnih država. Ali sukobi i ratovi koji su pratili raspad SFRJ uticali su na to da se zemlje naslednice udalje jedna od druge, pa i u sferi ekonomske saradnje. Kasnije inicijative za regionalno ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije, početkom 21. veka, usledile su posle završetka sukoba i u sklopu normalizacije odnosa, i uglavnom su dolazile spolja, najčešće od Evropske unije (EU). Regionalne ekonomske integracije imaju za cilj da ekonomski bolje povežu zemlje u jednom ekonomskom regionu, i u oblasti trgovine ukinu sve prepreke kako bi se stimulisala trgovina u tom regionu. Danas gotovo da nema regiona u svetu koji nema regionalnu ekonomsku integraciju. Sa regionalnom ekonomskom integracijom se u Jugoistočnoj Evropi počelo početkom 21. veka i ta inicijativa je došla spolja, od EU. Sve je počelo potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o liberalizaciji i olakšavanju spoljnotrgovinskih tokova 2001. godine od strane sedam balkanskih država: Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i SR Jugoslavije. Ovim memorandumom je stvorena mreža bilateralnih trgovinskih sporazuma o slobodnoj trgovini, koji su se odnosili na oko 90% proizvoda i razmenu, uz eliminisanje 90% carinskih stopa i svih kvantitativnih barijera u razmeni, dok je liberalizacija osetljivih proizvoda izvršena u prelaznom periodu od šest godina. Ova liberalizacija podržana je i jednostranim merama EU u pogledu liberalizacije trgovine između ovih zemalja i EU, tzv. autonomnim trgovinskim merama. Ali ova mreža bilateralnih trgovinskih sporazuma u regionu Jugoistočne Evrope zamenjena je jedinstvenim i izmenjenim Centralnoevropskim sporazumom o slobodnoj trgovini, potpisanim 2006. godine (CEFTA 2006). Budući da su Rumunija i Bugarska veoma brzo istupile iz ovog sporazuma zbog svog članstva u EU, već 2007. godine, on postaje sporazum koji reguliše trgovinu na tzv. Zapadnom Balkanu. CEFTA 2006, iako zasnovana na jedinstvenom sporazumu, preuzela je trgovinske koncesije koje su prethodno razmenjene na bilateralnoj osnovi. Najpre je saradnja u CEFTA 2006 podrazumevala uspostavljanje zone slobodne trgovine za industrijske proizvode, koja je kompletirana 31. decembra 2010. Kasnije u okviru CEFTA 2006 dolazi do liberalizacije u oblasti poljoprivrednih proizvoda, trgovine usluga i usvajanja mera za olakšavanje trgovinskih tokova (Trade facilitation). Ovo podrazumeva da su između potpisnika Sporazuma CEFTA 2006 razmenjene značajne trgovinske koncesije u trgovini robom i uslugama i uklonjene necarinske barijere u međusobnoj razmeni. Postoje planovi da se u regionalnoj integraciji u okviru CEFTA 2006 ide i par koraka dalje, stvaranjem Jedinstvenog regionalnog tržišta (Common Regional Market – CRM), uspostavljanjem četiri slobode zajedničkog tržišta, slobodne investicione zone i zajedničke zone inovacija. Na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, u novembru 2020. godine, usvojen je Akcioni plan za Jedinstveno regionalno tržište na području Zapadnog Balkana, sa ambicioznim dnevnim redom za period 2021. do 2024. godine. Nadležnost u sprovođenju ovog Akcionog plana je podeljena između organa CEFTA 2006 i Regionalnog saveta za saradnju (RCC), ali osim dogovora o ukidanju rominga i međusobnom priznavanju kvalifikacija, značajniji pomaci nisu nastavljeni. Jedan od glavnih razloga je blokada rada CEFTA 2006, zbog administrativno-pravnih pitanja, trgovinske blokade pojedinih potpisnica sporazuma i nefunkcionisanja sistema rešavanja sporova u sve brojnijim slučajevima uvođenja necarinskih barijera u intraregionalnoj trgovini, što su pokazali i razni izveštaji o prikupljanju podataka o necarinskim barijerama u regionu CEFTA 2006.2 Nivoi integracije mogu biti različiti, od višestranih regionalnih sporazuma koji ne uklanjaju trgovinske barijere u potpunosti, preko zone slobodne trgovine i carinske unije, pa sve do potpune ekonomske unije. Sa svakim višim nivoom regionalne ekonomske liberalizacije raste stepen slobodne trgovine u regionu, ali rastu i obaveze država članica u smislu usklađiva nja odnosno poštovanja zajedničke spoljnotrgovinske politike. U slučajevima kada samo deo članica neke regionalne integracije želi dublju integraciju, a ne sve, često se dešava da taj deo članica osnuje posebnu, subregionalnu ekonomsku integraciju, koja ide na više nivoe regionalne ekonomske integracije. Na primer, većina članica ne želi da odustane od autonomije u svojoj spoljnotrgovinskoj politici prema trećim zemljama (nečlanicama integracije) pa ostaje integrisana na nivou zone slobodne trgovine, umesto da ide na više nivoe integracije kakvi su carinska unija, zajedničko tržište i, konačno, ekonomska unija. CEFTA 2006 je regionalna integracija koja povezuje svoje potpisnice na nivou zone slobodne trgovine, za razne oblasti: robu, usluge i slično. U odnosu na nju, Otvoreni Balkan je regionalna ekonomska inicijativa koja uključuje manji broj članica, sa željom da postigne viši nivo regionalne ekonomske integracije. Da li je Otvoreni Balkan subregionalna ekonomska integracija na Zapadnom Balkanu . eng Bjelić, Predrag Kastratović, Radovan MOGUĆI EKONOMSKI EFEKTI INICIJATIVE ZA REGIONALNU SARADNJU „OTVORENI BALKAN“ https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:32423 Ključne reči: regionalna saradnja, otvoreni Balkan, ekonomske integracije, CEFTA, Zapadni Balkan