
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:source>Славуј и(ли) змај : место и значај поезије Добрице Ерића</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:description xml:lang="srp">(Уводник)
Добрица Ерић (1936–2019) јавио се крајем 50-их као
аутентичан и самосвојан поетски глас који инспирацију
црпи из свог завичајног простора: родне Доње Црнуће,
Груже, Калипоља – почев од песме „Сељаци“ у листу
Задругар, па затим и збирке Свет у сунцокрету (1959)
у издању Матице српске. Током шест и по деценија
књижевног рада створио је богат и разуђен књижевни
опус који броји више десетина књига. Препознатљив
по песништву које је, на радост публике, увек говорио
наизуст, писао је и краћу прозу, романе и драмске текстове
и учествовао у настанку стрипа Никад робом у едицији
Дечјих новина из Горњег Милановца. Као вероватно
најуспешнији представник покрета српских песника на селу
(под покровитељством Драгише Витошевића и Владете
Кошутића), са Витошевићем је приредио антологију
под сликовитим називом Орфеј међу шљивама, који је
постепено прерастао у симбол његове песничке појаве.
Уследиле су збирке Виноградар (1965), Стари сељачки
календар (1966), Дуга за црквом стога (1967), Стражар
на сунцу (1970), Буклија (1971), Сербиа које има (1971),
фантастична поема Фењер Стојадина Анђелковића (1973),
збирка хаику песама Кућа на брегу (1989).</dc:description>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>88415 bytes</dc:format>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-7531-6494">Опачић, Зорана</dc:creator>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:32114</dc:identifier>
  <dc:title xml:lang="srp">Завичај у песми: стваралаштво Добрице Ерића</dc:title>
  <dc:publisher>Лазаревац : Библиотека &quot;Димитрије Туцовић&quot;, Међународни фестивал хумора за децу</dc:publisher>
  <dc:date>2021</dc:date>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/bookPart</dc:type>
</oai_dc:dc>
