o:31525 „ШТА УРАДИТИ С БЕСОМ?” – ПСИХИЧКА ОСМОЗА, СИЛВИЈА ПЛАТ И ВИРЏИНИЈА ВУЛФ “WHAT TO DO WITH ANGER?” – PSYCHIC OSMOSIS, SYLVIA PLATH AND VIRGINIA WOOLF sr Сажетак: Према Вирџинији Вулф, ако смо жене-писци размишљамо угледајући се на своје књижевне мајке. Бескорисно је окретати се великим мушким писцима за помоћ, ма колико задовољстава, иначе, налазиле у њиховим делима (Вулф, 1929, стр. 80). Овај рад истражује колико је америчка ауторка Силвија Плат полагала на своје материнско наслеђе. Ово поређење пишчевих књижевних и породичних односа указује да књижевни утицаји представљају понављање образаца почетне везе родитељ-дете. Многи критичари сматрају да писање пресликава развојни пут самога аутора и његову породичну историју, тежњу да ту историју побољша, освети или пак потисне. „Психичка осмоза” – амбивалентост односа Платове са биолошком мајком касније се кристалише у однос са књижевном мајком – Вирџинијом Вулф. Као резултат, текстови двеју списатељица воде дијалог кроз време. Summary: According to Virginia Woolf, we think back through our mothers if we are women. It is useless to go to the great men writers for help, however much we may go to them for pleasure. Plath took Woolf as a model very early in her career. She undoubtedly considered Woolf the greatest woman writer of the century. But beyond that appeal, she identified her own life pattern with the one she saw in Woolf. This paper considers Plath’s creative acts within the context of her relationship with biological mother, described as a sometimes wonderful, sometimes unwelcome sort of “psychic osmosis”, and within the context of other creative acts by women. The question of what to do with anger becomes Plath’s key personal and creative question for studying the ways she lays claim to her matrilineal inheritance. This method assumes that literary influence retraces the outlines of the initial parent-child bond. And the most prominent writer who showed her what it ment to be a powerful female creator, the writer whose creative acts incorporated her life and whose death doubled her words – that literary mother was Virginia Woolf. Plath opened herself to what she believed to be a power associated with Woolf, a power intended to tranform the influence of the biological mother. As a result, the texts of the two writers interact across time. Кључне речи: Жена-писац, материнско наслеђе, веза родитељ-дете, психичка осмоза, амбивалентност, бес, интерактивност. KEY WORDS: Woman writer, matrilineal inheritance, parent-child bond, psychic osmosis, ambivalence, anger, interactivity. 1552101 0354-3293 91552100 203432204 2023-10-30T17:21:57.112Z 44 no 46 Azra A. Mušović Državni univerzitet u Novom Pazaru 6853479 0000-0003-2331-0952 application/pdf 225656 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:31525 no yes 17 70 92000001 20A01 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ (Кос. Митровица) XLIII 2 733 751 2013