o:31378 Кроз поетику негативне способности – Китсов романтичарски сензибилитет у делу Ф. Скота Фицџералда INTO THE POETICS OF NEGATIVE CAPABILITY – KEATSIAN ROMANTIC SENSIBILITIES IN F. SCOTT FITZGERALD sr Апстракт: Несумњиво је да поетика Џона Китса представља најистрајније романтичарско присуство у креативном опусу Ф. Скота Фицџералда. Бројни критичари су указивали на Фицџералдову фасцинираност Китсовим одама и наративним песмама у романима Лепи и проклети (1922), Велики Гетсби (1925) и Блага је ноћ (1934). Постоји критичка тенденција да се утицај Китсове поезије редукује на богату ризницу поетских слика које Фицџералд користи у својој прози или, алтернативно, да се Фицџералд тумачи кроз Китсов идеализовани свет самодовољне романтичности, сада настањен заводљивим femme fatales и елегичним хероинама. Још значајније, Китсова поезија представља образац за амбивалентност саосећања приказану у Фицџералдовом делу. Фицџералдов начин приповедања – који у себи обједињује емпатију и критичку дистанцу – сам по себи је оглед у Китсовој поетици негативне способности у којој уметничко ја, према Китсовим речима, представља све и ништа… Рад настоји да прикаже да је ова креативна и критичка повезаност са поетиком негативне способности Китсовог романтичарског сензибилитета централна за Фицџералдов креативни доживљај емоције и сећања. Алтернативно, ова британско-америчка повезаност такође пружа и снажан увид у интеркултуролошки аспект романтизма. Summary: Undoubtedly John Keats was a persistent romantic presence in the creative life of F. Scott Fitzgerald. Numerous critics have traced Fitzgerald’s fascination with Keats’s odes and narrative poems in The Beautiful and the Damned (1922), The Great Gatsby (1925), and Tender is the Night (1934). There is a critical tendency to reduce the influence of Keats’s poetry to an abundance of images that Fitzgerald used for his own passages or, alternatively, to read Fitzgerald through Keats’s idealizing worlds of self-contained romance populated by alluring femme fatales and forlorn heroines. More significantly, Keats’s poetry provides the model for the ambivalence of sympathy presented in Fitzgerald’s fiction. Fitzgerald’s fictive mode—one of empathy and critical distance—is itself an exercise in Keats’s poetics of negative capability in which the artistic self, in Keats’s words, is everything and nothing […]. The paper aims at presenting how this critical and creative engagement with the negatively capable poetics of Keats’s romantic sensibilities is central to Fitzgerald’s fictional spaces of feeling and memory. Alternatively, this British-American bond also provides a powerful insight into the intercultural aspect of Romanticism. Кључне речи: Романтизам; негативна способност; модернизам; амбивалентност; сензибилитет; интеркултуралност. Keywords: Romanticism; negative capability; modernism; ambivalence; sensibility; intercultural. 1552100 978-86-6349-151-9 2023-10-23T12:41:03.675Z 44 no 46 Azra A. Mušović Državni univerzitet u Novom Pazaru 6853479 0000-0003-2331-0952 application/pdf 292377 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:31378 no yes 17 70 1556235 Наука без граница III: Међународни тематски зборник – Књижевност кроз простор и време, Филозофски факултет, Универзитет у Приштини 125 143 2020