o:31297 Између: прилог онтологији песме sr Сажетак: У овом огледу се поезија Војислава Карановића посматра као „метапоезија”, коју карак­терише то што њен аутор учестало износи аутопое­тичке исказе унутар самих песама. Он то чини пес­ничким, а не теоријским говором, што усложњава интерпретацију таквих исказа. Полазећи од текста „Разјаснице” уз целину „Брод” из збирке Записник са буђења (1989), у огледу се Карановићева аутопоетика схвата у кључу једног имплицитног нацрта за онто­логију песме. Основна идеја тог нацрта је да песма припада медијалној регији реалности, која се може описати само приближно. Место песме је између, у смислу пунктуалне временске вредности, односно место где престаје један а почиње други процес. Summary: In this essay, the poetry of Vojislav Karanović is viewed as ‘metapoetry’, characterised by the author’s common expression of autopoetic statements within the very poems. He does it by using poetic rather than theoretical discourse, which makes the interpretation of such statements more complex. Starting from the text ‘Clarifications’ and the chapter ‘Ship’ from the collection Minutes from Awakening (1989), Karanović’s autopoetics is understood in the essay as the key in an implicit draft for the ontology of a poem. In ‘Clarifications’, Karanović poses the question ‘Where is the poem’, which is inter­preted in the meaning of ‘To what area of reality does... Кључне речи: аутопоетика, метапоезија, онтологија књижевног дела, пунктуалност, медијална вредност Key words: autopoetics, metapoetry, ontology of a literary work, punctuality, medial value 91552100 43346185 2023-10-19T15:20:12.808Z 44 no 46 Саша Радојчић Факултет ликовних уметности у Београду 0000-0001-5838-4885 application/pdf 97212 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:31297 no yes 1 70 92000001 111A02 Поезија Војислава Карановића : зборник радова 83 97 2021