
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-8299-2458">Тодоровић, Јелена</dc:creator>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>1440799 bytes</dc:format>
  <dc:source>Дунавом од Бездана до Београда </dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:date>2012</dc:date>
  <dc:subject xml:lang="srp">Кључне речи: Дунав, представе природе, пејзаж као идејни конструкт, поседништво, Аркадија, лепо и узвишено, простор границе, Бабакај, Голубац, Кунике, Бити, Херинг, Квин, Елиот, Манћини, Марсиљи.</dc:subject>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/bookPart</dc:type>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:31077</dc:identifier>
  <dc:description xml:lang="srp">Апстракт. Основни циљ овог текста је да покаже на који начин је представљан Дунав у илустрацијама путописа XVIII и XIX века. У структури путописа Куника, Битија, Херинга, Квина, Елиота, као и топографа попут Манћинија и Марсиљија, можемо видети низ тема које су заокупљале њихове ауторе: од чисте топографске слике преко начина живота, одеће, хране и пића, политичких интрига, уметничких споменика. Друга, много сведенија, али једнако идејно слојевита слика, дата је у визуелним представама, у пејзажима Дунава тога доба. Управо ти портрети Дунава биће разматрани кроз три категорије у овом тексту – кроз Дунав као одраз Аркадије, Дунав као слику лепог и узвишеног и Дунав као простор границе.</dc:description>
  <dc:title xml:lang="srp">Дунав - простор обликован идејама : (Концепти и перцепција природе у путописима и топографији  XVIII и XIX века)</dc:title>
</oai_dc:dc>
