
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings</dc:type>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>148486 bytes</dc:format>
  <dc:subject xml:lang="srp">Mijastenija gravis, glikozilacija IgG, lektini, afinitetna elektroforeza</dc:subject>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:30740</dc:identifier>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:title xml:lang="srp">Glikozilacija serumskog imunoglobulina G kod autoimune mijastenije gravis (AChR-Ab i MuSK-Ab tipa)</dc:title>
  <dc:date>2019</dc:date>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0003-0720-2345">Hajduković, Ljiljana</dc:creator>
  <dc:creator>Lavrnić, Dragana</dc:creator>
  <dc:source>I Kongres kliničkih biohemičara i specijalista laboratorijske medicine Srbije sa medjunarodnim učešćem-Knjiga sažetaka </dc:source>
  <dc:description xml:lang="srp">SAŽETAK
Uvod: Stečena autoimuna myasthenia gravis (MG) je bolest uzrokovana poremećajem neuro-mišićne transmisije na postsinaptičkom nivou, sa simptomima abnormalne mišićne zamorljivosti i slabosti. Uzrok nastanka bolesti je prisustvo autoantitela na receptor za acetil holin (ACHR-AB) ili autoantitela na mišić-specifičnu tirozin-kinazu (MUSK-AB). Određivanje ovih autoantitela značajno je za dijagnozu i adekvatno lečenje ova dva tipa mijastenije.
Cilj: Cilj ovog rada je ispitivanje glkozilacije serumskog IgG kod dva tipa mijastenije na osnovu interakcije sa manoza-specifičnim lektinom ConA. Promene u glikozilaciji IgG postoje kod različitih inflamatornih i autoimunih oboljenja, ali gotovo da nema podataka o ovim promenama kod mijastenije.
Metodologija: ACHR-AB i MUSK-AB određeni su radioimunom metodom (RIA). Serumi pacijenata sa mijastenijom ispitivani su afinitetnom elektroforezom sa lektinom ConA u prvoj dimenziji i monospecifičnim antitelom prema humanom IgG u drugoj dimenziji. Uporedo su testirani kontrolni uzorci davaoca.
Rezultati:  Dvodimenzionalna lektinska afinitetna elektroforeza seruma pacijenata sa MG pokazala je da je ConA reagovao sa ovim IgG sa većim afinitetom u odnosu na IgG iz kontrolnih seruma, na osnovu izračunatih retardacionih koeficijenata. Rezultati pokazuju bolju izloženost trimanoznog jezgra u glikozidnom lancu IgG kod uzoraka seruma sa MG u odnosu na kontrolu, što ukazuje na manji stepen terminalne galaktozilacije.
Zaključak: Interakcijom sa lektinom ConA utvrđen je manji sadržaj terminalne galaktoze u oligosaharidu IgG kod MG, a potpunija slika o glikozilaciji IgG (sadržaj fukoze i „bisektnog“ N-acetilglukozamina) dobiće se uključivanjem drugih lektina u ovakva istraživanja. Glikozilacija Fc domena imunoglobulina G utiče na njegove biološke aktivnosti, modulirajući interakcije sa Fcγ receptorima, pa je značajno ispitati ove promene kod MG.</dc:description>
  <dc:publisher>Srpsko lekarsko društvo, Sekcija kliničke biohemije</dc:publisher>
</oai_dc:dc>