
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:publisher>Udruženje anesteziologa Srbije i Crne Gore, Beograd i Klinički centar Srbije-Institut za anesteziju, Beograd</dc:publisher>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:subject xml:lang="srp">kortizol, insulinu sličan faktor rasta I (IGF-I), 24h urin, sepsa</dc:subject>
  <dc:title xml:lang="srp">Urinarna ekskrecija kortizola i insulinu sličnog faktora rasta I (IGF-I) kao biomarkera težine sepse</dc:title>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>91679 bytes</dc:format>
  <dc:source>Anestezija i intenzivna terapija 30(1)</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:creator>Malenković, Vesna</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0003-2042-0056">Nedić, Olgica</dc:creator>
  <dc:creator>Baričević, Ivona</dc:creator>
  <dc:description xml:lang="srp">SAŽETAK
Funkcija adrenokortikalne osovine u sepsi je podložna velikim promenama, regulacija glikokortikoidne sekrecije je ometana brojnim medijatorima, a merenje koncentracije kortizola u serumu nije egzaktan pokazatelj adrenalne funkcije. Merenje ukupnog kortizola u urinu izlučenog tokom 24h predstavlja odraz celokupne produkcije kortizola i funkcije adrenalne žlezde. Cilj ovog rada je bio da utvrdi značaj merenja urinarnog kortizola kod bolesnika sa sepsom, teškom sepsom i septičnim šokom kao prognostičkog markera. Paralelno je određivan i insulinu sličan faktor rasta I (IGF-I) kao pokazatelj hepatične funkcije. Prospektivnom studijom obuhvaćeno je 30 bolesnika. Dijagnoza i praćenje sepse vršeni su na osnovu standardnih kliničkih i biohemijskih parametara. Nakon dijagnoze, pre i posle antibiotske i supotivne terapije, merene su koncentracije kortizola i IGF-I u serumu i 24h urinu. Merenja su vršena 24h nakon dijagnoze sepse i 48h od početka terapije. Pokazano je značajno smanjenje koncentracije IGF-I u serumu i povećanje u urinu kod septičnih bolesnika, bez promene 48h nakon uključivanja terapije. Promena koncentracije kortizola bila je neuporedivo izraženija, uz veliki porast u serumu i urinu, sa značajnim padom nakon terapije. Koncentracija kortizola je varirala u zavisnosti od težine sepse. Bolesnici sa višestruko povišenim nivoom kortizola nisu preživeli, kao i oni sa veoma niskim koncentracijama bez hormonske supstitucije. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je urinarna ekskrecija kortizola osetljiv parametar praćenja i procene težine sepse i preživljavanja septičnih bolesnika.</dc:description>
  <dc:date>2007</dc:date>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:30411</dc:identifier>
</oai_dc:dc>