Сажетак: У раду смо се бавили односом Растка Петровића, Момчила Настасијевића и Алека Вукадиновића према усменој књижевности. Први део рада представља поређење текстова у којима ови песници промишљају о улози усмене књижевности у писаној књижевности, односно код савремених песника. Утврдили смо да, без обзира на то којој стваралачкој епохи припадају, деле сличне ставове о поменутом проблему. Потом смо анализирали песме ових песника, које у себи носе транспоноване мотиве усмених творевина. Реч је о конкретним примерима усмене лирике, али и о жанровима попут митолошких и обредних песмама, као и тужбалицама, те облицима који представљају веровање у магију речи (басме). На крају смо поставили тезу о мотивацији песника да усменокњижевну традицију баштине као подтекст свога стваралаштва. srp https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:30173 cobiss:270042636 info:eu-repo/semantics/article application/pdf 2305537 bytes 2016 All rights reserved Књижевна традиција и српска књижевност 20. века, књижевноисторијско знање и изазови новог миленијума 45(45/2) Песници 20. века ка усменокњижевној традицији Popin, Aleksandra R. Кључне речи: Усмена књижевност, писана књижевност, традиција, усмена лирика, тамни вилајет, тужбалица, жртва, бројаница, зло