
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:title xml:lang="srp">„Не кунем ал ми срце клетву казује“: клетва у савременој поезији о Косову</dc:title>
  <dc:title xml:lang="eng">“I’M NOT CURSING, BUT MY HEART IS” (CURSE IN CONTEMPORARY POETRY ABOUT KOSOVO)</dc:title>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:source>Савремена српска фолклористика. 5, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту : зборник радова поводом Међународног научног скупа (5)</dc:source>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0001-9818-2129 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/14044007">Popin, Aleksandra R.</dc:creator>
  <dc:subject xml:lang="srp">Кључне речи: клетва, Косово и Метохија, поезија, мит, културно памћење.</dc:subject>
  <dc:subject xml:lang="eng">Keywords: curse, Kosovo and Metohija, poetry, myth, cultural memory.</dc:subject>
  <dc:description xml:lang="srp">Сажетак: У раду смо се бавили анализом песама у којима су аутори на различи-
те начине транспоновали клетву певајући о савременом Косову и Ме-
тохији. Уводни део посветили смо жанровском одређењу усмене клет-
ве, као изразу веровања у магију речи, те краћем подсећању на изворе
и контекст кнежеве клетве. Потом смо анализирали песме – клетве
Александра Секулића, Раше Перића, Милана Комненића и Ратка По-
повића. Основни циљ рада био је да се испита како клетва функцио-
нише у задатом корпусу, односно колико је поетски уобличена клетва
жанровски блиска својим усменим предлошцима (како клетви уоп-
ште, тако и Лазаревој). На основу свега анализираног дошли смо до
става да на примерима песама које певају о Косову и Метохији, у исто-
ријском контексту, можемо запазити и отвореност, као једну од важ-
них особина, културолошких митова, те песнике у улози носилаца
културног памћења.</dc:description>
  <dc:description xml:lang="eng">Abstract: The paper analyzes the poems in which authors in various ways transposed
the curse by writing about contemporary Kosovo and Metohija. The introductory
part is dedicated to determining the oral curse in terms of genre, as
the expression of belief in the magic of words, followed by a short review of
the sources and context of Prince’s curse. Subsequently, we analyzed the
poems – curses by Aleksandar Sekulic, Rasa Peric, Milan Komnenic and
Ratko Popovic. The main goal of the paper is to explore how the curse functions
in a given corpus, or to which extent the poetically formed curse is
close to its oral predecessors in terms of genre (both the curse in general
and the Prince’s). Based on everything analyzed, we conclude that in the
examples of poems about Kosovo and Metohija in the historical context,
one can notice the openness, as one of the significant characteristics of
cultural myths and the poets as carriers of cultural memory.</dc:description>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:30171</dc:identifier>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>139106 bytes</dc:format>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferenceProceedings</dc:type>
  <dc:date>2018</dc:date>
</oai_dc:dc>
