Sažetak: У раду посматрамо ситуације у (полицентричним) језицима, румунском, хинди-урдуу (хиндустанском) и шпанском, где један (лингвистички) језик користи више нација, како бисмо установили да ли, где и у којој мери сепаратизам захвата (и) језик, и шире, на који начин и због чега се језик политизира. У фокусу су пракса називања језика, укључујући питање да ли различит назив (глотоним) подразумева и различит (политички) идентитет језика, правни статус језика, ставови говорника, опште црте језичких политика, те однос лингвистичке и политичке димензије језичког идентитета. Притом тражимо паралеле са српском, односно српскохрватском језичком ситуацијом, како бисмо допринели бољем разумевању те ситуације, као и уопште односа језика и нације. Паралеле су утврђене у идеолошко-симболичкој, а, унеколико, и у друштвено-историјској равни, потврђујући да се питање језичког сепаратизма, промоције варијетета као оделитих језика, у вези са националним питањима потенцијално поставља у извесном облику у зависности од конкретних, сложених друштвено-историјских околности у појединим људским заједницама Abstract: In this paper we observe situations in (pluralist) languages, Romanian, Hindi-Urdu and Spanish, where one (linguistic) language is used by more than one nation, in order to establish where and to what extent separatism (also) involves language, and more broadly, in which manner and why language gets politicised. We focus on language-naming practice, including the question whether different name (glottonym) implies different (political) identity of language, legal language status, speaker attitudes, general traits of language politics, and relationship between linguistic and political dimension of language identity. Therein, we search parallels with Serbian, or Serbo-Croatian language situation with a view to contribute to better understanding of that situation, as well as relation between language and nation in general. In Moldovan in the Soviet era, Hindi and Urdu purist politics have been enacted, involving formation of neologisms from elements considered original, revitalisation of archaic expressions associated to own cultural history, search for authentic origin, rejection of common cultural heritage, all more or less analogous to Serbo-Croatian language situation. Concerning language naming, speakers mostly comply with their national political will. Thus, the parallels are established on the ideological-symbolical and somewhat socio-historical plane, affirming that the question of the language separatism, promotion of varieties as separate languages, in relation to national questions potentially emerges in certain form dependent on concrete, complex socio-historical circumstances in individual human communities application/pdf 660311 bytes All rights reserved info:eu-repo/semantics/review https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:29964 cobiss:215488524 ISSN: 1451-673X Језик и сепаратизам у светлу референтних података Language and separatism in light of referential Data Јанићијевић, Марко 2015 srp Узданица: часопис за језик, књижевност и педагошке науке 12(1) Ključne reči: Идентитет језика, језичка политика, политички језик, полицентричан језик, српск(охрватск)и, румунски, хинди-урду, шпански, нација, званична статистика Keywords: identity of a language, language politics, political language, pluricentric language, Serbo-Croatian language, Romanian, Hindi-Urdu, Spanish, nation, official statistics.