
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:subject xml:lang="srp">Kључне речи: COVID-19, учење на даљину, хитно учење на даљину, образовна технологија, сту- денти, задовољство наставом</dc:subject>
  <dc:source>Зборник  54(2)</dc:source>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/article</dc:type>
  <dc:date>2022</dc:date>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>558764 bytes</dc:format>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-2141-8698">Шуваковић, Урош</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-1899-4424">Николић, Ивко</dc:creator>
  <dc:description xml:lang="srp">Апстракт:
У Србији је током пролећа 2020. године било уведено ванредно стање због пандемије нове
болести COVID-19. Као последица тога по први пут је на универзитетима у Србији почела
да се одвија настава на даљину, и то онлајн настава у сасвим специфичним кризним окол-
ностима проузрокованим избијањем пандемије потпуно непознате инфективне болести.
Тој чињеници је и овај модел наставе био прилагођен, као хитна настава на даљину. У
раду су приказни резултати испитивања ставова студенткиња учитељских факултета у
Србији у вези са ефикасношћу и одрживошћу модела наставе на даљину у односу на који
су стекле искуства. Узорком је чинило 399 студенткиња, које су онлајн попуњавале анке-
ту конструисану за потребе овог истраживања. Резултати спроведене анкете су показали
предности и недостатке учења на даљину као до тада неупотријебљеног потенцијала у ви-
соком школству у Србији, што се специфично односи на модел наставе који је примењен
у време ванредног стања уведеног због пандемије узроковане вирусом COVID-19. Такође,
разлике у познавању дигиталних технологија од стране професора су дошле до изражаја
у погледу метода које су професори користили у свом раду. Резултати упућују на закљу-
чак да настава на даљину може бити користан алат у процесу трансфера знања у високом
школству, али и да су студенткиње завршних година највише погођене немогућношћу стицања знања у пракси која се не могу виртуелно компензовати, што је веома важан
корак у њиховом радном оспособљавању, као и изражен генерални проблем недостатка
социјалне интеракције и задовољења друштвених потреба, настао као последица панде-
мије COVID-19. Насупрот томе, повећање слободног времена и здравствени разлози се
истичу као основне предности примењеног модела наставе, чија је битна карактеристика
кризно окружење.
</dc:description>
  <dc:title xml:lang="srp">Универзитетска настава током ванредног стања у Србији уведеног по избијању пандемијске кризе COVID-19 : ставови студената</dc:title>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:29744</dc:identifier>
  <dc:identifier>doi:10.2298/ZIPI2202241S</dc:identifier>
  <dc:identifier>cobiss:85226761</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 0579-6431</dc:identifier>
  <dc:publisher>Институт за педагошка истраживања</dc:publisher>
</oai_dc:dc>
