
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:subject xml:lang="srp">Кључне речи: људски капитал, интелектуални капитал, финансијско извеш - тавање, нефинансијско извештавање, пословне банке, анализа садржаја.</dc:subject>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/review</dc:type>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:29352</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 2737-9078</dc:identifier>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>2070143 bytes</dc:format>
  <dc:description xml:lang="srp">Резиме:
У економији знања трајна и одржива конкурентна предност темељи се на
ефективној употреби интелектуалних ресурса упословању. Упословноммоде -
лу ентитета у знањем интензивним делатностима, улога људског капитала
је по правилу критична, будући да од знања и мотивисаности запослених, као и
компатибилности њихових квалитета са дефинисаном пословном стратеги -
јом, зависи и вредност генерисана употребом знања конзервираног унутар по -
словних организација (структурни капитал), као и вредносткреирана из ефек -
тивне интеракције пословних ентитета са окружењем (релациони капитал).
Упркос напорима креатора међународне професионалне регулативе у домену
трансформације регулаторног оквира за финансијско извештавање, интелек -
туални ресурси још увек у великој мери нису презентовани у званичним финан -
сијским извештајима. Разлоге зато можемо тражити пре свега у немогућнос -
ти контроле ових ресурса и њиховог поузданог вредновања, као и у
немогућностињихове идентификације, будући да су често интерно генерисани
и имају вредност искључиво у контексту реализације одређене пословне стра -
тегије, али не и тржишну вредност. Ово се нарочито односи на људске ресурсе
надкојимапоправилунијемогуће успоставити контролуи чија вредностзави -
си од њихове употребљивости у конкретном пословном контексту. У таквим
околностима, могућности примене приступа и техника вредновања прописаних актуелном професионалном регулативом прилично су ограничене, док
вредности утврђене применом истих углавном није могуће укључити у званич -
нефинансијске извештаје. Збогтога је неопходно сагледати алтернативе које
постоје како у домену вредновања, тако и у домену презентовања вредности
људских ресурса.
Рад је фокусиран на нефинансијско извештавање о људском капиталу и истра -
жује у којој мери се вредност људског капитала пословних банака из банкар -
ског сектора Републике Србије заинтересованој јавности комуницира путем
описних делова редовних годишњих извештаја, додатних нефинансијских из -
вештаја добровољног карактера, као и објава о људским ресурсима на интер -
нетстранама пословних банака.Да би се извео адекватан закључак, било је не -
опходно идентичну анализу спровести и на референтној групи коју су чиниле
највеће европске банке, одабране уважавајући критеријум вредности билансне
активе. Добијени резултати у складу су са очекиваним, а аутори су се у закључ -
ном разматрању позабавили могућим разлозима знатно нижег нивоа нефинан -
сијског извештавања ољудским ресурсима банака које послују у Србији, у односу
на анализиране референтне европске банке.</dc:description>
  <dc:date>2020</dc:date>
  <dc:title xml:lang="srp">Nefinansijsko izveštavanje o ljudskom kapitalu u bankarskom sektoru Republike Srbije</dc:title>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0003-1281-8814 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/12914535">Radić, Siniša</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0001-9116-9386 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/6274663">Miletić, Snežana</dc:creator>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:source>Računovodstvo 64(1-2)</dc:source>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
</oai_dc:dc>
