
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>361878 bytes</dc:format>
  <dc:date>2021</dc:date>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
  <dc:source>Зборник Матице српске за друштвене науке 72(179)</dc:source>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:29115</dc:identifier>
  <dc:identifier>doi:10.2298/ZMSDN2179397L</dc:identifier>
  <dc:identifier>ISSN: 0352-5732</dc:identifier>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-7243-7725">Lekpek, Ahmedin</dc:creator>
  <dc:description xml:lang="srp">Сажетак: 
 Циљ рада је да се анализира како менаџери, које одликују оптимизам и претерано самопоуздање, као облици пристрасности и нерационалности, управљају корпоративним финансијама. Претпоставка савршене економске рационалности просечног човека, од које су полазили заступници традиционалистичких економских гледишта, показала се неутемељеном у пракси и одбачена је од стране савремене економске науке. Ограничена рационалност и одсуство рационалности приликом доношења економских одлука од стране просечног човека прихваћени су као реалне појаве. Доведена је у питање и теза по којој су менаџери рационалнији од просечних људи. Нерационалност се може јавити у различитим облицима. У овом раду се обрађују два облика нерационалности: оптимизам и претерано самопоуздање, као и фактори који утичу на њихов ниво. Сагледано је на који начин оптимизам и претерано самопоуздање менаџера утичу на профилисање политика инвестирања, финансирања и исплате дивиденди. Такође, представљени су и фактори контроле деловања пристрасних менаџера. Резултати анализе релевантне литературе показују да се пристрасни менаџери углавном ослањају на интерне и краткорочне екстерне изворе финансирања, инвестирају знатно више и уз преузимање већих ризика у односу на просечне менаџере, и углавном воде резидуалну дивидендну политику.</dc:description>
  <dc:description xml:lang="eng">Abstract:
The aim of this paper is to analyze how managers who are characterized by optimism and excessive self-confidence, as forms of bias and irrationality, manage corporate finances. The assumption of the perfect rationality of an average man, from which the proponents of traditionalist economic views proceeded, proved to be unfounded in practice and was rejected by modern economics. Limited rationality and the absence of rationality in making economic decisions by the average person are accepted as real phenomena. The thesis that managers are more rational than average people is also called into question. Irrationality can occur in various forms. This paper deals with two forms of irrationality: optimism and excessive self-confidence, and factors that affect their level. It is considered how the optimism and excessive self-confidence of managers affect the profiling of investment, financing and dividend payment policies. Furthermore, factors that control actions of biased managers are presented. The results of the analysis of the relevant literature demonstrate that biased managers mainly rely on internal and short-term external sources of financing, invest significantly more and with greater risks than average managers, and generally pursue a residual dividend policy.</dc:description>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/review</dc:type>
  <dc:title xml:lang="srp">Корпоративно управљање финансијама и (не)рационалност менаџера</dc:title>
  <dc:title xml:lang="eng">Corporate financial management and managers’ (ir)rationality</dc:title>
  <dc:subject xml:lang="srp">Кључне речи : корпоративне финансије, структура капитала, рационалност, оптимизам, претерано самопоуздање, пристрасност</dc:subject>
  <dc:subject xml:lang="eng">Keywords: corporate finance, capital structure, rationality, optimism, overconfidence, bias</dc:subject>
</oai_dc:dc>
