САЖЕТАК: Под утицајем демографског старења, као и стања на тржишту рада у Републици Србији, променио се и старосни састав радне снаге. Удео активних лица старијих од 50 година у укупној радној снази је растао, а млађих опадао. Према подацима за 2017. годину 27,2% активних лица налази се у старосној групи 50–64. И поред позитивних кретања у периоду 2012–2017, индикатори о економској активности и запослености становништва у овим старосним групама у Србији су нижи, у поређењу са стопама за државе ЕУ. Ниска активност и запосленост резултат су напуштања радне снаге пре старосне границе за пензионисање. Слабе шансе за запослење за старије раднике значиле су ранији излазак из радне снаге и прелазак у неактивност. Разлози за превремено напуштање радне снаге су и болест или инвалидност. Према подацима за 2017. годину у Србији је било 17,1% инвалидских пензионера. Хроничне незаразне болести су водећи узроци оболевања, инвалидности и превременог умирања (тумори и болести крвотока). Ниска активност старије популације има, осим економских, и бројне социјалне последице. Одсуство рада узрокује маргинализацију и често води потпуној искључености из друштвеног живота. Отуда је стимулисање економске активности старије генерације међу важнијим циљевима националних политика. Оно подразумева одлагање одлуке о пензионисању као и продужење радног века. Већа запосленост међу старијима доприноси повољнијем односу између активног и неактивног старијег становништва. Целоживотно учење и професионални развој је начин да се побољша положај старијих на тржишту рада и повећа њихова запосленост SUMMARY: Demographic aging, as well as the situation on the Serbian labour market, have affected the changes in the age structure of the workforce. The share of active persons older than 50 years in the total labour force has increased, and the share of young people has fallen. In 2017, 27.2% of total active people are in the age group 50–64. Despite the positive trends in the period 2012–2017, the indicators of economic activity and employment of the population in these age groups in Serbia are lower, compared to the rates for the EU countries. Low activity and employment of the older people is the result of leaving the workforce before the retirement age. The poor employment opportunities for older workers meant an early exit from the workforce and their transition to inactivity. The reasons for early exit from the workforce are illness or disability too. Out of the total number of pensioners in Serbia in 2017, 17.1% were disability pensioners. Chronic non-communicable diseases are the leading causes of illness, disability and premature death (tumors and diseases of the bloodstream). In addition to the economic consequences, the low activity of the older population has numerous social consequences. Abandoning work causes marginalization and often leads to complete exclusion from social life. Therefore, stimulating the economic activity of the elderly is one of the more important goals of national policies. It implies the postponement of the retirement decision and the extension of work. Higher employment among the elderly contributes to a better balance between the active and inactive elderly population. Lifelong learning and professional development is a way to improve the position of the elderly in the labour market and increase their employment application/pdf 1144669 bytes srp Niska ekonomska aktivnost starijeg stanovništva u Republici Srbiji : uzroci i posledice КЉУЧНЕ РЕЧИ: радна снага, старији радници, тржиште рада, превремено пензионисање, Србија KEYWORDS: workforce, older workers, labour market, premature retirement, Serbia https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:28879 doi:10.2298/ZMSDN1867573R ISSN: 0352-5732 2018 http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode Radivojević, Biljana Jovanović Gavrilović, Biljana Zbornik Matice srpske za društvene nauke(167) info:eu-repo/semantics/article