
<ns0:uwmetadata xmlns:ns0="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/V1.0" xmlns:ns1="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/lom/V1.0" xmlns:ns10="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/provenience/V1.0" xmlns:ns11="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/provenience/V1.0/entity" xmlns:ns12="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/digitalbook/V1.0" xmlns:ns13="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/etheses/V1.0" xmlns:ns2="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/extended/V1.0" xmlns:ns3="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/lom/V1.0/entity" xmlns:ns4="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/lom/V1.0/requirement" xmlns:ns5="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/lom/V1.0/educational" xmlns:ns6="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/lom/V1.0/annotation" xmlns:ns7="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/lom/V1.0/classification" xmlns:ns8="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/lom/V1.0/organization" xmlns:ns9="http://phaidra.univie.ac.at/XML/metadata/histkult/V1.0">
  <ns1:general>
    <ns1:identifier>o:28481</ns1:identifier>
    <ns1:title language="sr">Јевреји на Косову и Метохији 1918-1941</ns1:title>
    <ns2:alt_title language="sr">Jews in Kosovo and Metohija 1918-1941 : doctoral dissertation</ns2:alt_title>
    <ns1:language>sr</ns1:language>
    <ns1:description language="sr">Косметски Јевреји су се у периоду између два светска рата нашли у новооснованојдржави која је баштинила различите етничке, конфесионалне, језичке, културне,политичке и економске елементе, где су институционални и друштвени живот водилемного бројније и јаче јеврејске заједнице, такође разноврсне по свом пореклу и ритуалу.Услед уласка у нову државну творевину, јеврејске општине на Космету стале су подзаједнички централни кров у земљи оличен у институцији Савеза јеврејских вероисповеднихопштина Краљевине СХС / Југославије. У југословенској држави, косметски Јевреји су попрви пут у својој историји уживали потпуну равноправност пред законом и државнимустановама, не бивајући ограничени у остварењу грађанских и људских права и слобода,остварујући једнакост са осталим поданицима земље и припадницима признатихвероисповести. Златно доба југословенског јеврејства омогућило им је живот пунимплућима, а гарантоване слободе брз процват и значајан напредак на економском,културном, друштвеном и политичком пољу. По први пут стечена слобода политичкогделовања, уродила је неспутаном националном оријентацијом отелотвореној у зачећу иразвоју ционистичких организација и садржаја. Живот у новој држави довео их је у ближии интензивнији однос са својим сефардским сународницима из других делова заједничкедомовине, као и са ашкенским Јеврејима који су им дотле били непознати и по много чемутуђи и далеки. По службеној потреби, државни органи премештали су многе школоване истручне Ашкеназе у просветне, здравствене, судске, војне и друге установе на тлуКосмета, чију ће функционалност и пословни успех умногоме унапредити. Међуашкенаским дошљацима на Космету нашао би се и понеки белоемигрант кога је таласреволуције и грађанског рата у Русији избацио на југословенску обалу.Косметски су се Јевреји традиционално бавили трговином и занатством,наслеђујући породични посао од родитеља, што се наставило и унутар југословенскогпоретка. Трговачко и занатско пословање било је скромног обима, углавном је било речи оситној трговини, велетрговци су били скоро неприметни. Међуратно раздобље је међутим,донело прегршт нових сектора привређивања у које су се отиснули и малобројни јеврејскипојединци. Демократско уређење и капиталистичко устројство условило је ницање првихбанкарских установа на овом сиромашном и неразвијеном подручју, чије су профитабилнеинтересе и исплативост улагања препознали многи бољестојећи приштински икосовскомитровачки Јевреји, постајући акционарима неколицине банака основаних упоменутим градовима. Велики прилив становништва са стране, првенствено чиновничкогслоја, отворио је по први пут и пословну перспективу рентирања стамбених објеката, паће се неки јеврејски власници већег броја некретнина тога типа, окренути и издавањунепокрентог иметка. Рудно богатство Космета, те обнова рударства и његовопостављање на модерне темеље у овом периоду, резултирало је и укључивањем појединихјеврејских личности у процесе ископавања рудног блага, његове сепарације, обраде ипласирања сировина, прерађевина и готових производа на домаће и инострано тржиште.Могућност стицања високошколског образовања на домаћим и страним универзитетима,усмерио је поједине косметске Јевреје на слободна занимања, те ће професионалнукаријеру градити у лекарским или апотекарским позивима. На Космету су постојале две јеврејске општине, чији је рад покривао и уређивао свесегменте друштвеног живота заједнице и штитио интересе колективитета. Статутиопштина одређивали су правила њиховог устројства и сфере надлежности. Изабранеуправе општина биле су задужене за доношење буџета, руковођење администрацијом,вршење преписке са другим јеврејским органима у земљи и државним институцијама,обезбеђивање свих духовних потреба, социјалну делатност и друге активности.Косметски Сефарди су били дубоко религиозни и строго привржени очувању традиције иобичаја својих предака, иако су се међу омладином назирали процеси вестернизације иеманципације и на том пољу. Водећи верски празници су редовно обележавани, а усвакодневној исхрани се стриктно водило рачуна о кашруту. Верском животу верникауслуге су пружали многи локални и рабини ангажовани са стране, религијска службаодвијала се у синагогама, а сепулкрални ритуали на јеврејским гробљима. Ово је уједно биопериод када су косметски Јевреји најмасовније приступали секуларном образовању, аделимично друштвено ослобођење захватило је и женски свет, који је наилазио на све мањезабране у отварању ка спољном окружењу. Жене су се ангажовале у раду локалнихграђанских удружења, а поједине самостално одлучивале о брачном избору. Са препрекамаи осудама унутар породице и заједнице су се суочавале онда када би се определиле занејеврејског партнера, у чему се огледала њихова непотпуна самосталност и неједнактретман и положај у односу на јачи пол. Истовремено, жене су биле главни стожери,чувари и трансфери јеврејске традиције, обичаја и културног наслеђа, које су сходно роднојулози баштиниле кроз читав животни циклус. Живот окренут ка спољној средининеминовно је водио ка овладавању државног и језика локалне средине, те су готово свикосметски Јевреји били полиглоте, које су уз матерњи и језике свога завичаја, владали имеђународним језицима ученим у школским клупама. Употреба савремених медија и улазаку културно-забавне тековине своје епохе, отворио је врата све дубљем продирању српскогјезика у њихове животе, који ће озбиљно претити детронизацији матерњег језика уредовима младог нараштаја.</ns1:description>
    <ns1:description language="sr">-</ns1:description>
    <ns2:identifiers>
      <ns2:resource>91552101</ns2:resource>
      <ns2:identifier>9038</ns2:identifier>
    </ns2:identifiers>
  </ns1:general>
  <ns1:lifecycle>
    <ns1:upload_date>2023-03-30T13:36:07.053Z</ns1:upload_date>
    <ns1:status>45</ns1:status>
    <ns2:peer_reviewed>no</ns2:peer_reviewed>
    <ns1:contribute seq="0">
      <ns1:role>46</ns1:role>
      <ns1:entity seq="0">
        <ns3:firstname> М. Милош</ns3:firstname>
        <ns3:lastname>Дамјановић</ns3:lastname>
      </ns1:entity>
      <ns1:date>2022</ns1:date>
    </ns1:contribute>
  </ns1:lifecycle>
  <ns1:technical>
    <ns1:format>PDF/A (697 listova)</ns1:format>
    <ns1:size>21424102</ns1:size>
    <ns1:location>http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:28481</ns1:location>
  </ns1:technical>
  <ns1:rights>
    <ns1:cost>no</ns1:cost>
    <ns1:copyright>yes</ns1:copyright>
    <ns1:license>12</ns1:license>
  </ns1:rights>
  <ns1:annotation>
    <ns6:annotations>
      <ns6:date>2023-03-30T13:36:07.320Z</ns6:date>
    </ns6:annotations>
  </ns1:annotation>
  <ns1:classification>
    <ns1:purpose>70</ns1:purpose>
    <ns7:keyword language="sr" seq="1">Косово и Метохија, Косовска Митровица, Приштина, Југославија, Јевреји,Сефарди, Ашкенази, белоемигранти, јеврејске општине, војска, судство, школство,здравство, пољопривреда, трговина, занатство, индустрија, рударство, банкарство,јудаизам, језик, књижевност, међуетнички односи, верске конверзије, политика, ционизам,култура, спорт, забава, традиција, народни обичаји, приватни живот, јеврејска гробља,исхрана, празници, миграције, дошљаци, исељеници, посетиоци, истраживачи, рабини,филантропија </ns7:keyword>
  </ns1:classification>
  <ns1:organization>
    <ns8:hoschtyp>1738</ns8:hoschtyp>
    <ns8:orgassignment>
      <ns8:faculty>38A10</ns8:faculty>
    </ns8:orgassignment>
  </ns1:organization>
  <ns12:digitalbook>
    <ns12:releaseyear>2022</ns12:releaseyear>
  </ns12:digitalbook>
</ns0:uwmetadata>
