srp All rights reserved Monografija Didaktički aspekti samoregulacije učenja darovitih nastala je iz potrebe da se napravi celina od, kako u naslovu stoji, nekoliko didaktičkih aspekatasamoregulacije učenja i razvoja, s’ posebnim akcentom na nalaze istraživanja načina učenja i poučavanja darovitih. Većina ovih sadržaja je saopštavana na naučnim skupovima i u delovima, užim celinama objavljena u zbornicima, dakle, rasuta, te nedostupna na jednom mestu. Ovde su isti tematski uređeni, neki od tekstova prerađeni i dopunjeni da budu prihvatljivi ne samo za naučne, istraživačke svrhe, nego i praktične. U ovoj monografiji uzeti su tako u obzir aspekti koji čine kontekst savremenih obrazovnih kretanja, kojima je obeleženo vreme i uslovi u kojima se odvijaju procesi učenja i poučavanja, a tu su se na prvom mestu našli opšti, globalni paradigmatski preokret u razumevanju društvene uloge i funkcije znanja i obrazovanja darovitih, izazvan neoliberalnom ideologijom i instrumentima društvene i ekonomske kontrole, kao predznakom trenda ere globalne ekonomije znanja, zatim skica teorijskog diskursa poststrukturalizma ili postmoderne u filozofiji obrazovanja i tendencija kritičko-emancipatpornih struja: kontekst u kome se očekuje inaugurisanje smernica o tendencijama emancipacije sapostojanja mnoštva perspektiva, kao suštinske i fundamentalne postavke u postmodernoj filozofiji obrazovanja. U prethodni kontekst ušle su promene u shvatanjima metafizičkih postavki u proučavanju didaktičkih fenomena i podsticanje darovitosti iz ugla ideološke i kontekstualne neusaglašenosti i izostanka koncenzusa, koje prate instaliranje nerazjašnjenih vidova obrazovnih aktivnosti, kao instrumenata strategije, taktike, i tehnike oblikovanja načina poželjnih sa tačke gledišta onih koji vrše moć. U isti kontekst spada i razmatranje potrebe za suočavanjem sa razlikama u aksiološkim, kulturnim, istorijskim i drugim razlikama sistema zemalјa koje se kopiraju bez prethodnih teorijskih diskursa, a pominju se i nalazi retkih empirijskih provera i procena efekata reformskih talasa koji su prethodnih decenija zapljusnuli Srbiju, region, Evropu, a sada već pod uticajem sve veće globalizacije i svet. Iza prethodnog, posebna pažnja posvećuje se aspektu teorijskog konteksta samoregulacije u kome se razmatra pitanje shvatanja koncepta samoregulacije procesa učenja i u okviru ovoga usmerenost kognitivne psihologije ka istraživanju uloge koncepata poput ciljeva, motivacije i afekta, 10kao značajnih aktera u modelima samoregulacije učenja i ponašanja, zatim doprinos motivacije i kognicije u Bandurinoj socijalno kognitivnoj teoriji, kao faktori samoregulacije akademskih postignuća darovitih. Jedno od značajnih pitanja u ovom aspektu odnosi se na istraživačke linije: ličnu i socijalnu perspektivu, te se iste diskutuju iz ugla teorijskog konteksta i modela samoregulacije. Ovim se stvara prostor za sagledavanje praktičnih implikacija teorije samodeterminacije za didaktičke strategije i instrukcije, kao faktora samoregulacije akademskih postignuća darovitih. Poseban aspekat je ličnost pojedinca kao faktora personalizacije didaktičkih postupaka, a u ovome posmatra se značaj verovanja o samoefikasnosti za postavljanje nivoa i vrste ciljeva i njihov uticaj na formiranje standarda ostvarenja i strategija za dosezanje istih. U skladu sa prethodnim je i aspekt učestvovanja ličnosti u sopstvenom procesu učenja, pokretanjem sopstvenih metakognitivnih procesa, motivacionih resursa i usmeravanjem misli i osećanja u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. Iz ovog ugla posmatra se funkcionalistički pristup u savremenim tendencijama standardizacije obrazovanja i pitanje obrazovnih standarda darovitih, kao indikatora postignuća izvanrednosti i kompleksnosti fenomena izuzetnosti i opravdanja za definisanje standarda postignuća. Didaktičke instrukcije i metakognitivne sposobnosti čine poseban deo pitanja samoregulacije učenja u diskursu socijalne i individualne perspektive u ovoj monografiji, koji je u prvom redu značajan za buduće, ali i za one koji se već nalaze u radu sa darovitima, praktičare, istraživače, kao i one koji su u obrazovnoj politici na zadacima tumačenja naučnih i društvenih (teorijskih i praktičnih) osnova reformskih zahvata koji se preduzimaju i pretakanja istih u regulacione tokove. Jedno od pitanja u složenosti didaktičkih aspekata koji se u ovoj monografiji nastoje povezati, umrežiti i na taj način, makar delimično, “uhvatiti“ kompleksnost fenomena samoregulacije učenja i razvoja darovitih su reformske promene u obrazovanju i didaktički koncepti - administrativni i organizacioni aspekti strukturnih promena u ogledalu kvaliteta studija i nauke na univerzitetu, posmatrani iz didaktičkog aspekta participativne epistemologije, odnosno ostvarivanja emancipatornih potencijala studenata. Ovim se posmatraju pitanja visokoškolske didaktike i funkcije ostvarivanja ciljeva usmerenih ka samoorganizovanom učenju studenata, samoodgovornim i samoodređenim karakteristikama koje imaju svrhu usmeravanja ka kompetencijama očekivanih u svetu rada i aktuelnih društvenih tokova. Refleksije o ovim pitanjima potkrepljene su nalazima istraživanja u oblasti metode diskursa kao didaktičkog konteksta za emancipatorno samoodređivanje u situaciji učenja darovitih studenata, humanističke interpretacije procesa učenja i motivacije i metateorijske rasprave o “didaktici orijentisanoj ka studentima“. 11Na kraju se daju i praktični aspekti prethodnih sadržaja u razmatranju nalaza istraživanja značaja afektivnog domena, ili emotivnog stanja za percepciju i produkciju onih koji uče strani jezik. Dakle, glotodidaktički fokusi zasnivaju diskurs na nalazima neuroloških istraživanja o uticaju emocija na strani jezik, zatim na značaju depresivnosti, zabrinosti, straha i drugih negativnih emocija, kao faktora frustracija, dekoncentracije i sl. i iz praktičnog ugla razmatra se više aspekata problema jezičke anksioznosti darovitih u učenju stranog jezika. Dakle, glotodidaktičke dileme razmatraju se na osnovu nalaza istraživanja o pitanjima afektivnog filtera za učenje stranog jezika, komponenata samoregulacije učenja stranog jezika; veze emocionalne stabilnosti kao crte ličnosti i načina atribucije neuspeha, uspeha i suočavanja sa neuspehom, kao elementima samoregulacije u učenju stranog jezika darovitih, čime se zaokružuje skica više didaktičkih aspekata o kompleksnim pitanjima složenog fenomena samoregulacije učenja i razvoja ličnosti, s’ uverenjem da nalazi istraživanja i refleksije o vezama metateorijskog nivoa i transfera teorijskih postavki u praktične didaktičke modele i instrukcije može da bude od koristi svima koji se na neki način nalaze uz darovite za podsticanje razvoja njihovih sposobnosti i upućivanje u strategije učenja na putu samoregulacije razvoja ličnosti na razmeđi individualne i socijalne perspektive. application/pdf 2782179 bytes Гојков Рајић, Александра Стојановић, Александар Srpska akademija obrazovanja 2021 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:26263 Didaktički aspekti samoregulacije učenja darovitih Didaktički aspekti samoregulacije učenja darovitih info:eu-repo/semantics/book