o:26017 Дидактика sr Предговор: Студија Дидактика – савремени токови замишљена је тако да може има- ти улогу уџбеника, приручника за образовање наставника било ког профила, а нарочито за образовање студената основних и мастер студија на учитељским факултетима. Студија је плод настојања аутора да у врло сажетој форми образ- ложи комплексну проблематику и круцијалне проблеме из ове области науке о васпитању. Ово дело је, попут осталих, компромис између чудне мешавине старог, традиционалног, догматског, идеолошког и превазиђеног, али истраживачког, научног и савременог приступа у дидактичкој стварности XXI века. У исто вре- ме, у истим насељима, градовима, школама, тестирани су различити традицио- нални и савремени обрасци, стилови, егземплари и наговештаји дидактичке културе, али једне нове, савременије дидактичке реалности. Компјутери и об- ична писаљка, фајл и свеска. Међутим, савремена дидактика постаје све више аутодидактика. Тежиште презентације градива на часу, као одговорност настав- ника, помера се према ученику тако да презентација, ма колико била методична и дидактична, постаје аутодидактична. Ученик треба што више сам да истра- жује и открива, да сам налази путеве ка сазнању, бира и усавршава своју културу учења. Учењем се мењају људи и друштва. Свака филозофија, стваралаштво, ко- лективно и појединачно, ослоњено је на учење. Сусрети са учењем су сусрети са тајнама и загонеткама живота, са смислом, лепотом и успехом. Миленијумима, свет одржава континуалност учења и поучавања. Иако су педагогика и дидактика вековима ткале своје знање, оно је ипак остајало изван најважнијих предности у друштву, као врлина и вредност лич- ности. Чинило се каткад у прошлости да се у оквиру најразвијенијих система образовања сва питања могу решити помоћу свемоћне Unterricht (у Немачкој нпр.), да се обликовањем наставе и наставних процедура могу најуспешније об- ликовати људи. На тој основи умножиле су се и процветале теорије поучавања и учења, а дидактика се у првој деценији XXI века сместила на позицију најваж- није, најпримењивије педагошке дисциплине. И савремена друштва се развијају према томе какву улогу у њима имају учење и поучавање, између осталог, и ко- лико су когнитивна. Зато учење и поучавање улазе у ред највише преиспитиваних и истражи- ваних питања нашег времена. Учење и поучавање су домен човекове реалности, 12 свакидашњице, али и подручје непознаница, изазова ка величанственим доме- тима и авантурама духа и осећања. Сваки човек учи, јер учење је филозофски, психолошки, антрополошки, педагошки феномен који представља највиши ниво, пре свега духовне, али и сваке друге животне активности човека. То учење чини комплементарним са- знањем, радом, понашањем, животом у целини. Активности сваког човека, свака делатност, свака култура, обележавана је, подржавана или оспоравана учењем. Учење је акт појединца, личности, што се огледа у поучавању које је мо- гуће управо захваљујући способности учења које је дар природе сваком поједин- цу. Функције учења су веома обухватне и захтевају стицање знања, усавршавање понашања, усвајање вредности и врлина, заузимање ставова. У науци о учењу, али и у политикологији, економији, социологији, пси- хологији, педагогији, постоје веома засновани разлози да се савремена друштва најразвијенијих земаља, тим пре школе у њима, подручја рада, свакако и поје- динци, одређују и вреднују према учењу, односно по томе колико и како уче. Учењем и поучавањем су унапређене, и до невиђених размера увећане, могућности комуницирања и информисања. Динамизирањем ових процеса от- ворене су бројне линије усавршавања културе учења и поучавања. Потребе и развој водиле су повећању брзине, технике, обухватности, логике и смислености учења, али и способности да је та динамика усавршавања прати, осваја, да се оптимално употребе физиолошке способности и могућности, интелектуални и логички капацитети човека на путу усавршавања учења и поучавања. Читаоце ће ова студија ослободити сувишних терета учења и пружити им нове прилике и веће могућности да уче брже, рационалније и лакше. Аутори 1552100 978-86-7849-296-9 2022-06-10T13:16:18.409Z 44 yes 46 Сефедин Шеховић Универзитет у Београду Учитељски факултет Филдуза Прушевић Садовић person 0000-0002-7479-6959 application/pdf 9234435 https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:26017 no yes 1 70 1552257 11A42 Дидактика Учитељски факултет, Београд 2021 https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/50786569