
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/">
  <dc:description xml:lang="srp">Предговор:
Студија Дидактика – савремени токови замишљена је тако да може има-
ти улогу уџбеника, приручника за образовање наставника било ког профила, а
нарочито за образовање студената основних и мастер студија на учитељским
факултетима. Студија је плод настојања аутора да у врло сажетој форми образ-
ложи комплексну проблематику и круцијалне проблеме из ове области науке о
васпитању.
Ово дело је, попут осталих, компромис између чудне мешавине старог,
традиционалног, догматског, идеолошког и превазиђеног, али истраживачког,
научног и савременог приступа у дидактичкој стварности XXI века. У исто вре-
ме, у истим насељима, градовима, школама, тестирани су различити традицио-
нални и савремени обрасци, стилови, егземплари и наговештаји дидактичке
културе, али једне нове, савременије дидактичке реалности. Компјутери и об-
ична писаљка, фајл и свеска. Међутим, савремена дидактика постаје све више
аутодидактика. Тежиште презентације градива на часу, као одговорност настав-
ника, помера се према ученику тако да презентација, ма колико била методична
и дидактична, постаје аутодидактична. Ученик треба што више сам да истра-
жује и открива, да сам налази путеве ка сазнању, бира и усавршава своју културу
учења. Учењем се мењају људи и друштва. Свака филозофија, стваралаштво, ко-
лективно и појединачно, ослоњено је на учење. Сусрети са учењем су сусрети са
тајнама и загонеткама живота, са смислом, лепотом и успехом. Миленијумима,
свет одржава континуалност учења и поучавања.
Иако су педагогика и дидактика вековима ткале своје знање, оно је ипак
остајало изван најважнијих предности у друштву, као врлина и вредност лич-
ности. Чинило се каткад у прошлости да се у оквиру најразвијенијих система
образовања сва питања могу решити помоћу свемоћне Unterricht (у Немачкој
нпр.), да се обликовањем наставе и наставних процедура могу најуспешније об-
ликовати људи. На тој основи умножиле су се и процветале теорије поучавања
и учења, а дидактика се у првој деценији XXI века сместила на позицију најваж-
није, најпримењивије педагошке дисциплине. И савремена друштва се развијају
према томе какву улогу у њима имају учење и поучавање, између осталог, и ко-
лико су когнитивна.
Зато учење и поучавање улазе у ред највише преиспитиваних и истражи-
ваних питања нашег времена. Учење и поучавање су домен човекове реалности,
12
свакидашњице, али и подручје непознаница, изазова ка величанственим доме-
тима и авантурама духа и осећања.
Сваки човек учи, јер учење је филозофски, психолошки, антрополошки,
педагошки феномен који представља највиши ниво, пре свега духовне, али и
сваке друге животне активности човека. То учење чини комплементарним са-
знањем, радом, понашањем, животом у целини. Активности сваког човека,
свака делатност, свака култура, обележавана је, подржавана или оспоравана
учењем. Учење је акт појединца, личности, што се огледа у поучавању које је мо-
гуће управо захваљујући способности учења које је дар природе сваком поједин-
цу. Функције учења су веома обухватне и захтевају стицање знања, усавршавање
понашања, усвајање вредности и врлина, заузимање ставова.
У науци о учењу, али и у политикологији, економији, социологији, пси-
хологији, педагогији, постоје веома засновани разлози да се савремена друштва
најразвијенијих земаља, тим пре школе у њима, подручја рада, свакако и поје-
динци, одређују и вреднују према учењу, односно по томе колико и како уче.
Учењем и поучавањем су унапређене, и до невиђених размера увећане,
могућности комуницирања и информисања. Динамизирањем ових процеса от-
ворене су бројне линије усавршавања културе учења и поучавања. Потребе и
развој водиле су повећању брзине, технике, обухватности, логике и смислености
учења, али и способности да је та динамика усавршавања прати, осваја, да се
оптимално употребе физиолошке способности и могућности, интелектуални и
логички капацитети човека на путу усавршавања учења и поучавања. Читаоце
ће ова студија ослободити сувишних терета учења и пружити им нове прилике
и веће могућности да уче брже, рационалније и лакше.

Аутори</dc:description>
  <dc:identifier>https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:26017</dc:identifier>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/book</dc:type>
  <dc:creator>Шеховић, Сефедин</dc:creator>
  <dc:creator id="https://orcid.org/0000-0002-7479-6959">Прушевић Садовић, Филдуза</dc:creator>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:date>2021</dc:date>
  <dc:source>Дидактика</dc:source>
  <dc:publisher>Учитељски факултет, Београд</dc:publisher>
  <dc:format>application/pdf</dc:format>
  <dc:format>9234435 bytes</dc:format>
  <dc:title xml:lang="srp">Дидактика</dc:title>
  <dc:rights>All rights reserved</dc:rights>
</oai_dc:dc>
