2021 Медијска трансмисија и очување српског културног идентитета на подручју Косова и Метохије (1999-2015) PDF/A (278 listova) 1897157 bytes http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode info:eu-repo/semantics/bachelorThesis https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:24743 thesis:8441 Шуваковић, Урош Процес трансмисије у медиолошкој теорији Режиса Дебреа представља дијахронијску раван комуницирања којом се преносе симболички садржаји колективног сећања заједнице која на њима гради сопствени културни идентитет, а одвија се посредством медијума који имају своју материјалну и институционалну димензију. Предмет нашег истраживања јесте провера да ли медиолошка теорија може пружити оквир за објашњење процеса очувања културног идентитета Срба на Косову и Метохији. Полазећи од хипотезе да у конфликтном друштвеном окружењу, укључујући и оно замрзнутог конфликта, долази до покушаја прекида културне трансмисије, што се уочава на примеру српског културног наслеђа на Косову и Метохији, при чему долази до стварања алтернативних канала културне трансмисије, истражујемо стање материјалних и институционалних носилаца процеса трансмисије српске културе на КиМ. У фокусу наше пажње су српски језик, споменици (материјални и духовни) и институције, као и успостављање алтернативних токова трансмисије у условима када су постојећи прекинути. Посебан део истраживања посвећен је испитивању потенцијала дигиталних медија као носилаца колективног памћења и променама које процес трансмисије трпи услед промене природе медијума. Карактеристике предмета истраживања намећу избор студије случаја као методе истраживања која пружа могућност примене различитих метода прикупљања података, али и коришћења секундарних извора података. Ниво научног сазнања коме тежимо јесте научно објашњење, уз елементе научне прогнозе у одређеним аспектима, док се друштвени циљ овако конципираног истраживања састоји у указивању на могућности одржања процеса трансмисије у конфликтним заједницама, као и друштвене последице девастирања носилаца културног наслеђа. Резултати истраживања указују на то да трансмисија српске културе на Косову и Метохији трпи покушаје прекида и у материјалном и у институционалном аспекту, при чему се успостављају алтернативни видови трансмисије као аутентични одговор културне заједнице у циљу очувања културног континуитета и идентитета утемељеног на садржају интергенерацијског преноса. Систематски покушаји прекида трансмисије српске културе нису прошли без последица по њено материјално и духовно наслеђе и одржање континуитета, те иако дигитални медијуми као материјални носиоци трансмисије показују потенцијал очувања културног памћења, део садржаја је некомпатибилан за пренос новим медијумом и нужно се губи. На основу наведених резултата, закључујемо да Дебреова теорија пружа одговарајући теоријски оквир и категоријални апарат објашњења феномена трансмисије српске културе на Косову и Метохији у условима конфликта културних идентитета. The process of transmission in Régis Debray's mediology theory represents a diachronic plane of communication which transmits the symbolic contents of collective memory of a community that builds its own cultural identity upon them, and which takes place through media that have their own material and institutional dimension. The subject of our research is to check whether the mediology theory can provide a framework for explaining the process of preserving the cultural identity of the Serbs in Kosovo and Metohija. Starting from the hypothesis that there are attempts to terminate cultural transmission in a conflict social environment, including a frozen conflict, as evident in the example of the Serbian cultural heritage in Kosovo and Metohija, and creation of alternative channels of cultural transmission, we hereby explore the state of material and institutional carriers of the transmission process of the Serbian culture in Kosovo and Metohija. Our focus is put on the Serbian language, monuments (material and spiritual) and institutions, as well as the establishment of alternative transmission flows in conditions when the existing ones have been interrupted. A special part of the research is dedicated to examining the potential of digital media as carriers of collective memory and the changes that the transmission process suffers due to the change in the nature of the medium. The characteristics of the research subject impose the choice of a case study as a research method that provides the possibility of applying different data collection methods, but also the use of secondary data sources. The level of scientific knowledge we strive for is a scientific explanation, with elements of scientific forecast in certain aspects, while the social goal of such a concept is to indicate the possibility of maintaining the transmission process in conflict communities, as well as the social consequences of cultural heritage carrier devastation. The results of the research indicate that the transmission of the Serbian culture in Kosovo and Metohija has been subjected to attempts of being interrupted both materially and institutionally, and that the alternative forms of transmission are being established as an authentic response of the cultural community aimed at preserving cultural continuity and identity based on the content of intergenerational transmission. Systematic attempts to terminate the transmission of the Serbian culture has not passed without consequences for its material and spiritual heritage and continuity maintaining, and although digital media as material carriers of transmission show the potential of preserving cultural memory, a part of the content is incompatible for transmission via new media and thus, it gets lost. According to the above given results, we conclude that Debray's theory provides an appropriate theoretical framework and categorical apparatus for explaining the phenomenon of transmission of the Serbian culture in Kosovo and Metohija in circumstances of conflict of cultural identities. srp Вучковић, Б. Бранислава