o:20496 Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку докторска дисертација Russian graveyard complexes in Serbia in the 20th century : doctoral dissertation sr У раду се кроз широк хронолошки оквир проучава један сегмент српско-руских односно југословенско-совјетских односа у периоду од 1914. до 1991. г. Руски гробни комплекси, под којима се подразумевају гробља, парцеле, гробнице, костурнице, споменици и надгробници настали током 20. века на територији данашње Србије, представљају добре илустрације динамике односа између две државе и два народа у претходном веку. На њиховом примеру праћени су (дис)континуитети на релацији Београд-Москва(Петроград) и истовремено је анализирана меморијална и комеморативна пракса, и култура сећања два идеолошки супротна режима – Краљевине Срба Хрвата и Словенаца/Краљевине Југославије и Демократске Федеративне Југославије/Федеративне Народне Републике Југославије/ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Однос државе према комплексима руских војника, бранилаца Београда, бораца са Солунског фронта и аустроугарских заробљеника из Првог светског рата; руских емиграната; ратника из редова Црвене Армије погинулих током Другог светског рата и совјетских ратних ветерана настрадалих 1964. г. на Авали, био је у директној вези, међузависности од југословенске спољне политике, њених промена и заокрета, као и совјетско-југословенских међудржавних односа. Тај однос је могуће свести на бригу, упросторавање и материјализацију успомена на настрадале припаднике руског народа; индиферентност, односно нехај и заборав. Еволуција и борба сећања су пратиле промене на државном, спољнополитичком, плану и биле су у већој мери везане за периоде сарадње односно неслагања две земље. Међутим, слика односа према руским гробним комплексима није тако једнострана и једноставна – попут и самих српско-руских односно југословенско-совјетских односа. Иако је политика представљала најважнији фактор, постојао је и известан број других, које не би требало занемаривати. Поред културе сећања, у средишту пажње дисертације је и танатополитика – употреба смрти, уопштено говорећи, Руса (с обзиром да су етнички Руси сачињавали око ¾ бораца Црвене Армије) у политичке сврхе. Њу је било могуће пратити преко 5 погребних ритуала и учешћа представника власти у њима који су на тај начин изражавали званични курс земље и њену идеологију. Рад је претежно заснован на необјављеној грађи из српских и руских архива – Архива Југославије, Архива Србије, Војног архива, Дипломатског архива Министарства спољних послова, Државног архива Руске Федерације, Архива спољне политике Руске Федерације; затим на објављеним изворима, мемоарској грађи, периодици (српској и руској) и релевантној српској и страној литератури. Историја - Општа савремена историја / History - General Contemporary History Datum odbrane: 16.9.2019. руски гробни комплекси, српско-руски односи, култура сећања, танатополитика, Први светски рат, Други светски рат, руска емиграција, Црвена Армија Russian graveyard complexes, Serbian-Russian relations, culture of memory, thanatopolitics, World War I, World War II, Russian emigration, Red Army yes 530948503 91552101 6990 91552100 530948503 2019-12-05T15:01:45.053Z 45 no 46 mentor Milana, 1991- 14810215 Živanović 2019 63 mentor Aleksej Јurjevič, 1977- 10051431 Timofeev 2019 63 član komisije Milan, 1953- 12409703 Ristović 2019 63 član komisije Jelena, 1984- 7683431 Rafailović 2019 63 član komisije Goran, 1965- 13513831 Miloradović 2019 457 листова 7928817 http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:20496 no yes 4 2019-12-05T15:01:45.320Z 70 11 1066286 1066323 руски гробни комплекси, српско-руски односи, култура сећања, танатополитика, Први светски рат, Други светски рат, руска емиграција, Црвена Армија Russian graveyard complexes, Serbian-Russian relations, culture of memory, thanatopolitics, World War I, World War II, Russian emigration, Red Army 726.8:930.85(=161.1)(497.11)"19"(043.3) 1738 11A15 2019