Рад је заснован на необјављеној архивској грађи Архива Југославије, Архива Србије, Архива Српске академије наука и уметности, Војног архива и Историјског архива у Београду, и необјављеној архивској грађи Бугарског историјског архива и Централног државног архива у Софији. Поред необјављене архивске грађе, анализа је заснована и на објављеним документима југословенске, бугарске, чехословачке, италијанске, немачке, британске и совјетске провинијенције, дневничкој и меоарској литератури, штампи и периодици, и релевантној домаћој и страној стручној литератури. Основни циљ био је свеобухватно сагледавање југословенске спољне политике на Балканском полуострву и у Подунављу ради схватања кључних смерница и концепција, и одређивања међународног положаја југословенске државе у односу на друге регионалне актере. Тема је обрађена хронолошко тематским истраживачким приступом. Хронолошке границе су одређене почетком Локарно периода и потписивањем Минхенског споразума. Тематски су одабрани балкански и подунавски регион због праћења понашања југословенске државе у односу са више актера, јер су у јадранском региону односи били искључиво билатерални. Балканска политика Краљевине СХС/Југославија се надовезивала на политику некадашње Србије, док је подунавска политика развијана након Првог светског рата. Са једне стране, имала је доминантан положај и потенцијал да руководи политиком балканских држава, а са друге стране тешко историјско наслеђе балканских народа које је било потребно да се превазиђе. Све подунавске државе су биле у потпуно новој ситуацији, јер су се преокренуле улоге. Народи који су имали доминантну улогу су постали другоразедни и изоловани, а некада потчињеним народима се пружила прилика да поведу сопствену политику у региону. Поред регионалних држава, значајну улогу су имале и велике силе заинтересоване за Балкан и Подунавље. Југословенска држава се првенствено сусретала са италијанским претенизијама током највећег дела посматраног периода, и тражила modus vivendi за миран развој односа са Италијом. Међу великим силама, она је ослонац тражила прво у Француској а потом у Великој Британији, а у критичним тренуцима користила је сукобљеност италијанско- немачких интереса. This scientific research work is based on unpublished material from Archives of Yugoslavia, Archives of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Archives of Serbia, Military Archives in Belgrade, Historical Archives of Belgrade, and Bulgarian Historical Archives and Central State Archives in Sofia, as well as on published documents of Yugoslav, Bulgarian, Czechoslovakian, Italian, German, British and Soviet provenance, diaries and memoirs, press and periodicals, and relevant literature. The main objective was comprehensive reconstruction of Yugoslav Foreign Policy in the Balkans and Danubian region in order to understand the key guidelines and concepts and to determine the international position of the Yugoslav state in relation to other regional actors. The topic is processed with chronological and thematic research approach. The chronological boundaries were determined at the beginning of the Locarno Period and with the signing of the Munich Agreement. The Balkan and Danubian region have been selected thematically as they provide analyze of Yugoslav behavior in relation to several actors, and relations in the Adriatic region were solely bilateral. The Balkan policy of the Kingdom of Yugoslavia SCS / Yugoslavia was based on the policies of the former Kingdom of Serbia, while the Danubian policy was developed after the First World War. In the first region, Yugoslavia had a dominant position and the potential to lead the Balkan states, yet one of the leader’s responsibilities was to help Balkan peoples to overcome their difficult historical heritage. In the second region, all countries were in a completely new situation since the roles were transposed. The peoples that had a dominant position became inferior and isolated, and once subordinated nations have had an opportunity to create their own policies in the region. Yet, some of the Great Powers were ardent to play major role in those regions. Yugoslav state primarily encountered Italian pretensions throughout the observed period and sought for modus vivendi with Adriatic neighbor in order to preserve peaceful development of relations. Yugoslavia was counterbalancing pressure through cooperation with other Great Powers. At first, Yugoslav statesmen were 7 seeking support from France and when international situation has changed their second choice was Great Britain. Nevertheless, they did not hesitate to use conflict of Italian- German interest in Danubian region to strengthen national security of Yugoslavia Историја - Историја Југославије / History - History of Yugoslavia Datum odbrane: 14.2.2018. 1032 листа 8027032 bytes Балкански и подунавски концепт југословенске спољне политике: (1925-1938) : докторска дисертација Mićić, Srđan B., 1983- 2017 OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, 20. i 21. vek OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, 20. i 21. vek OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Jugoslavija OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Jugoslavija Југославија, Мала антанта, Балкански пакт, Италија, Мађарска, Бугарска, Албанија Yugoslavia, the Little Entente, the Balcan Pact, Italy, Hungary, Bulgaria, Albania http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode Radojević, Mira, 1959- Dimić, Ljubodrag, 1956- Životić, Aleksandar Ž., 1981- Janjetović, Zoran info:eu-repo/semantics/bachelorThesis https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:18267 cobiss:529293463 thesis:6007 srp